Ona je za TV Hepi istakla da je država spremna da reaguje ukoliko dođe do problema u snabdevanju u Evropi, kao posledica krize i rata u Ukrajini.
Prema njenim rečima u ovom trenutku ima svega dovoljno, beogradske elektrane imaju dovoljno gasa i mazuta, kao što su i sve druge toplane u Srbiji obezbedile energente, a dodatno postoje i rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata.
„Ono što može da se eventualno pojavi kao problem, to je da ne dobijamo dovoljne količine gasa dnevno iz Balkanskog toka, u kom slučaju se kreće u sprovođenje kriznih planova i supstituciju drugim energentima“, rekla je Mihajlović, a saopštilo ministarstvo.
Kao drugi mogući problem istakla je količinu električne energije u Evropi, navodeći da će Srbija tokom zime sigurno morati da uvozi 15 do 25 odsto svojih potreba za električnom energijom.
„Tu postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, kao što je uništavanje elektroenergetskog sistema Ukrajine koje vodi celu Evropu u dodatnu nesigurnost ne samo kad je pitanje cena električne energije, nego i u moguće nestašice“, kazala je Mihajlović.
Ona je dodala da će manjoj potrošnji električne energije tokom zime doprineti i sprovođenje mera ušteda u zimskom periodu, a da su u tome „najrevnosnije“ lokalne samouprave, koje su napravile planove da do marta uštede oko 15 odsto potrošnje energije u odnosu na period od pre godinu dana.
„Slične su procene i kod državne uprave, dok su javna preduzeća predvidela uštede od oko sedam odsto, Elektroprivreda Srbije (EPS) oko 3,5 odsto, i sa njima planiramo još da razgovaramo jer verujemo da mogu da uštede i više“, navela je Mihajlović.
Govoreći o snabdevanju gasom, istakla je da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno u srpskom delu i prilično napunjeno u delu kojim upravlja ruski „Gasprom“, a da je u Mađarskoj do sada uskladišteno oko 380 miliona kubnih metara gasa, a očekuje se da uskoro bude i punih 500 miliona kubnih metara.
„Balkanskim tokom smo do 1. oktobra dobijali tri do četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, sada dobijamo oko šest miliona kubnih metara, a u dogovoru sa ruskom stranom ići ćemo i na osam miliona kubnih metara gasa, u zavisnosti od potreba termoelektrana-toplana“, rekla je ona.
Dodala je da su ukupne rezerve ostalih energenata trenutno na nivou od oko dva meseca, da je mazut obezbeđen do kraja grejne sezone, kao i da je plan da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata dodatno povećaju tako da mogu da pokriju i 90 dana.
Mihajlović je rekla da nije ugroženo snabdevanje sirovom naftom Jadranskim nafotovodom, s tim da će se u skladu sa sankcijama EU prema Rusiji uskoro preći samo na uvoz nafte koja nije poreklom iz Rusije.
Navela je da za dugoročnu energetsku stabilnost Srbija treba da se opredeli za pet do šest ključnih investicionih projekata koje će postaviti kao prioritet.
„Jedini veliki energetski kapacitet koji je Srbija izgradila u proteklih 30 godina je gasovod Balkanski tok, a drugi će biti gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji će omogućiti da gas kupujemo od različitih snabdevača“, rekla je Mihajlović.
Dodala je da iako mnogo novca odlazi na obezbeđivanje energetske sigurnosti i sada u krizi, mora da se razmišlja i o projektima koji će obezbediti energetsku sigurnost u narednih 30 godina.
Pored gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, koja će biti završena naredne godine, Srbija će, prema njenim rečima, pokušati da obezbedi i alternativne rute za snabdevanje sirovom naftom.
Jedna mogućnost je, kako je rekla, priključivanje na gasovod Družba preko Mađarske, kojim se transporuje samo ruska nafta, a postoji i opcija koja je skuplja, ali daje mogućnost nabavke svih vrsta nafte, a to je gradnja naftovoda kojim bi se rafinerija u Pančevu povezala sa lukom Drač, a preko Severne Makedonije.
Mihajlović je rekla da se najbrže do novih elektroenergetskih kapaciteta može doći gradnjom solarnih elektrana i vetroelektrana, koje Elektroprivreda Srbije (EPS) može da gradi zajedno sa strateškim partnerima, tako da bude većinski vlasnik projekta i da se struja koja se proizvede prvo iskoristi za potrebe Srbije, a da se višak izvozi.
Postoji zainteresovanost američkih kompanija i za gradnju RHE Đerdap 3, koja će biti prva hibridna reverzibilna hidroelektrana, rekla je Mihajlović.
