Mere bi se mogle primeniti na one koji, na primer, uvoze zabranjenu rusku robu u EU preko treće zemlje, prikrivajući njihovo pravo poreklo, ili koji izvoze zabranjene artikle u Moskvu.
To bi takođe potencijalno moglo dozvoliti bloku da sankcioniše građane EU koji pomažu drugima da izbegnu ograničenja, primećuje Blumberg.
Ljudi i kompanije sa sedištem u EU verovatno bi se borile da posluju sa bilo kojim sankcionisanim entitetom ili pojedincem, dodajući toj meri element odvraćanja.
„Moći ćemo da navedemo pojedince ako zaobiđu naše sankcije“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Ako kupuju robu u Evropskoj uniji, donose je u treće zemlje, a zatim u Rusiju – to bi bilo zaobilaženje naših sankcija, a ti pojedinci bi mogli da budu navedeni.
U odvojenom potezu za jačanje svojih ovlašćenja, sačinjen je nacrt zakona koji će dozvoliti zaplenu sankcionisane imovine. Trenutna pravila vide da su sredstva zamrznuta, zbog čega je njihovo upravljanje skupo i teško ih je koristiti ili odlagati. Pravna mogućnost zaplene imovine mogla bi da otvori vrata sankcionisanoj imovini koja se koristi za doprinos posleratnoj obnovi Ukrajine.
