Evropske kompanije pojačavaju bezbednost oko svojih gasovoda, a cene goriva ponovo rastu pošto je sumnja da je sabotaža dva gasovoda koji isporučuju prirodni gas iz Rusije, pokazala ranjivost evropske energetske infrastrukture i navela EU da upozori na moguću odmazdu.
Moskva je saopštila da je tražila sastanak Saveta bezbednosti UN u petak da bi se razgovaralo o šteti na gasovodima Severni tok, rekao je Dmitrij Poljanski, zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN.
Neki evropski zvaničnici i stručnjaci za energetiku kažu da je Rusija verovatno kriva za sabotažu jer ona ima direktnu korist od viših cena energije i ekonomske anksioznosti širom Evrope, dok drugi upozoravaju da se ne upire prstom dok istražitelji ne budu mogli da utvrde šta se dogodilo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su navodi da bi Rusija sabotirala sopstvene gasovode „predvidivi i glupi“.
Rusija je ranije oštro ograničila isporuke prirodnog gasa Evropi u znak odmazde za sankcije koje joj je Zapad uveo zbog invazije na Ukrajinu. U sredu je ruski energetski gigant „Gasprom“ pojačao pritisak zapretivši na Tviteru da će prekinuti saradnju sa ukrajinskom kompanijom koja kontroliše jedan od dva preostala gasovoda kojima se ruski gas šalje u Evropu.
Uz očiglednu sabotažu gasovoda Severni tok, „to znači veliku eskalaciju i spremnost za eskalaciju“, rekla je Agata Loskot-Stračota, viša saradnica za energetsku politiku u Centru za istočne studije u Varšavi.
Seizmolozi kažu da su eksplozije potresle Baltičko more pre no što su u utorak otkrivena neobična curenja dva podvodna cevovoda koji vode od Rusije do Nemačke.
„Sve dostupne informacije ukazuju na to da su ta curenja namerna“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel u izjavi u ime 27 članica bloka.
„Svako namerno narušavanje evropske energetske infrastrukture je krajnje neprihvatljivo i naići će na snažan i jedinstven odgovor“, ukazao je on.
Prijavljena su tri curenja gasovoda Severni tok 1 i 2 koji su bili napunjeni prirodnim gasom, ali nisu isporučivali gas Evropi otkako je Rusija zavrnula slavine da bi izvršila ekonomski pritisak na kontinent.
Ipak, kako se nazire strahovi od daljih poremećaja, evropske energetske kompanije i vlade su u sredu saopštile da su već počele da jače obezbedjuju energetsku infrastrukturu.
Norveška državna naftna kompanija Ekvinor saopštila je da je podigla nivo pripravnosti na svim svojim objektima, prenosi nacionalna televizija NRK. Norveški izvoz energije je porastao dok evropske zemlje pokušavaju da nađu alternative ruskim izvorima.
Pre no što je curenje gasovoda otkriveno u utorak, cene prirodnog gasa u Evropi su pale sa svog vrhunca krajem avgusta, jer su zemlje napunile skladišta do 87 odsto kapaciteta uoči zime, kada potražnja za gorivom raste za grejanje domova i proizvodnju električne energije.
Ali cene prirodnog gasa u Evropi su porasle za oko 14 odsto za jedan dan, otkako je pucanje gasovoda zateglo živce i povećalo strahovanje za energetsku bezbednost.
Cene prirodnog gasa su sada za oko tri puta veće nego neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu. Energetska kriza izazvana ratom preti da donese oštru štednju, zatvaranje poslovanja i recesiju u Evropi. Sposobnost kontinenta da prebrodi zimu biće duboko pogođena pto zavisi od mogućnosti da nađu snabdevače da nadoknade ono što je izgubljeno iz Rusije.
Cena drugog velikog izvora ruskog prihoda – nafte, naglo je pala od junskih maksimuma od preko 120 dolara po barelu. U sredu se fjučersi na naftu Brent kupovani po 87,40 dolara po barelu, što je više od pet odsto iznad cene od ponedeljka.
Razmere oštećenja gasovoda, uz političke posledice, izazivaju ozbiljne sumnje u budućnost projekta Severni tok, koji je pokrenut da bi Rusija mogla da gas direktno isporučuje najvećem klijentu – Nemačkoj. Zapad je žestoko kritikovao taj projekat jer je samo povećao oslanjanje Evrope na uvoz ruskog gasa.
Šef danske agencije za energetiku Kristofer Bocau rekao je da nije jasno kada će uslovi na Baltiku biti bezbedni da istražitelji pregledaju oštećene cevi, za koje je rekao da su napravljene od čelika debljine 12 santimetara i obložene betonom. Cevovodi leže na morskom dnu na relativno maloj dubini između 70 i 90 metara.
Švedska Služba bezbednosti saopštila je da istražuje pukotine gasovoda i da se ne može isključiti „da iza toga stoji strana sila“.
Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau je u utorak bio direktniji: da bi curenje gasovoda moglo biti deo ruske kampanje da izvrši pritisak na Zapad zbog podrške Ukrajini.
„Eksplozije su se dogodile veoma blizu danskih teritorijalnih voda, ali ne unutar njih, jer bi to značilo da su na teritoriji NATO-a“, rekao je Rau tokom diskusije u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Ali, „to bi moglo da znači da neko pokušava da zastraši zemlje Baltičkog mora“, rekao je on.
Čak i kada su oči okrenute ka Rusiji, Anders Puk Nilsen, istraživač iz Centra za pomorske operacije Kraljevskog odbrambenog koledža Danske, rekao je da će biti teško utvrditi ko je odgovoran, a isto tako teško i sprečiti slične buduće slučajeve.
„Imamo cevovode, imamo komunikacione kablove kao što je internet. Imamo i dalekovode na morskom dnu. Sve je to ranjivo i naša društva su veoma zavisna od toga. I veoma je, veoma teško pratiti šta se dešava i sprečiti slučaj sabotaže“, rekao je on za Asošijeted pres.
Portparol nemačkog kancelara Olafa Šolca odbio je da odgovori na medijske izveštaje da je CIA letos upozorila Nemačku da bi gasovod mogao biti napadnut.
„Ali dozvolite mi da kažem da prema našim nalazima nema dokaza da postoji prirodan uzrok pada pritiska u cevovodima“, rekao je novinarima portparol Štefen Hebeštrajt.
Simon Taljapietra, stručnjak za energetsku politiku u Brojgelu, rekla je da najnovija pretnja Rusije da poremeti dotok prirodnog gasa kroz Ukrajinu nema toliki uticaj koliko bi se očekivalo.
„Njene najave sada imaju manji uticaj na cene, pošto su se i tržište i države povezali i pripremili za potpuni prekid isporuke ruskog gasa Evropi“, rekla je Taljapijetra.
