Ako ste proveli usamljenu noć kod kuće jedući čokolade i/ili sladoled, ne bi trebalo da se osećate krivim. To je zato što usamljenost može izazvati intenzivnu želju za slatkom hranom, pokazalo je novo istraživanje.
Objavljeni u JAMA Netvork Open, istraživači su povezali hemiju mozga onih koji su društveno izolovani sa lošim mentalnim zdravljem, povećanjem telesne težine, kognitivnim opadanjem i hroničnim bolestima poput dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
„Iako je utvrđeno da je gojaznost povezana sa depresijom i anksioznošću i da se prejedanje razume kao mehanizam za suočavanje sa usamljenošću, želeo sam da posmatram moždane puteve povezane sa ovim osećanjima i ponašanjima“, rekao je viši autor studije Arpana Gupta, dr. .D., vanredni profesor i direktor G. Openheimer centra za neurobiologiju stresa i otpornosti na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
Istraživači su istraživali kako se hemija mozga menja i kako obrađuje znakove hrane na osnovu društvenih okruženja kod 93 učesnika u premenopauzi. Njihovi nalazi su otkrili da oni koji su iskusili usamljenost ili izolaciju imaju veći procenat telesne masti i pokazuju loše ponašanje u ishrani, kao što su zavisnost od hrane i nekontrolisana ishrana.
Naučnici su koristili MR skeniranje da prate kako su učesnici reagovali na apstraktne slike slatke i slane hrane. Rezultati su pokazali da su oni koji su iskusili izolaciju imali najviše aktivnosti u određenim regionima mozga koji igraju ključnu ulogu u reagovanju na želju za šećerom. Ti isti učesnici su slabije reagovali u regionima koji se bave samokontrolom.
„Društvena izolacija može izazvati žudnju za hranom sličnu žudnji za društvenim vezama“, rekao je Gupta. „Pokazujemo dokaze za činjenicu da su naše društvene veze ključne u pogledu toga kako jedemo nezdravu hranu – posebno hranu i slatkiše sa visokim sadržajem kalorija.
Ako imate socijalnu anksioznost i skloni ste samoizolaciji, postoje načini da je prevaziđete, kaže Calm.
Zapisivanje onoga što vam se ne sviđa u vezi sa događajem — uključujući atmosferu, ljude i aktivnosti — može vam pomoći da napravite plan za rešavanje svakog problema. Na primer, ako ne volite užurbane sobe, istražite zašto sa terapeutom ili prijateljem od poverenja. Umesto da skačete punom snagom u celonoćni rejv, počnite sa malom večerom.
Prema Better Up-u, identifikovanje vaših pokretača će vas primorati da se „suočite sa svojim ranjivostima, što može smanjiti stres“.
Prema Kalmu, većina socijalne anksioznosti potiče od straha od osude. Kada ste napolju, pokušajte da se ne fokusirate na sebe, već na ljude oko sebe. Ako se osećate loše, dajte nekome kompliment i započnite razgovor. Ili, ako morate, napravite pauzu i pronađite mesto za vežbanje disanja.
Za svaku samokritiku dajte sebi najmanje tri ili više komplimenata dok te negativne misli ne nestanu. Evo nekoliko primera sa klinike Mejo.
Ako doživljavate društvenu anksioznost ili samoizolaciju, važno je da potražite pomoć i zajednicu od poverenja koja će vam pomoći da prevaziđete strah. Nekontrolisano preterano razmišljanje i pesimistički razgovor sa sobom mogu dovesti do poremećaja anksioznosti ili depresije.
