Dok čitate ovaj članak, barem jedna vrsta na Zemlji će biti izgubljena zauvek.
Ljudi se oslanjaju na širok spektar životinja, biljaka i mikroorganizama za održavanje zdrave životne sredine. Istraživanja su pokazala da kontinuirani pad biodiverziteta – raznolikosti života na Zemlji – predstavlja pretnju za opstanak čovečanstva. Studija koju su sproveli istraživači dalje razvija ovo znanje, ukazujući na ključnu ulogu biodiverziteta za mentalno blagostanje ljudi.
Prethodna istraživanja su već pokazala da kontakt sa prirodom doprinosi mentalnom blagostanju, posebno u urbanim područjima. Na primer, rizik od razvoja dva najčešća mentalna poremećaja, depresije i anksioznosti, znatno je manji kod ljudi koji žive u blizini zelenih površina u gradovima. Međutim, većina ovih studija nije istraživala u kojoj meri ove koristi zavise od prirodne raznolikosti.
Da bi rešili ovaj jaz u istraživanju, istraživači su ispitali da li okruženja sa većim bogatstvom prirodnih karakteristika, poput drveća, biljaka, vodenih puteva i divljih životinja, pružaju veće koristi za mentalno zdravlje od onih sa manjom raznolikošću.
Tokom perioda od aprila 2018. do septembra 2023, prikupljeni su podaci putem aplikacije Urban Mind, koja meri korisničko iskustvo urbanog i ruralnog života. Ukupno 1.998 učesnika je dostavilo 41.000 procena svog okruženja i mentalnog blagostanja tokom celog dana.
Rezultati su pokazali da zelene površine sa visokim stepenom prirodne raznolikosti donose veće koristi za mentalno zdravlje u poređenju sa onima sa manje raznolikosti. Učesnici studije su skoro četvrtinu ovih pozitivnih uticaja pripisali prirodnoj raznolikosti – i izvestili su da ove koristi mogu trajati i do osam sati.
Ovi nalazi sugerišu da se koristi prirode za mentalno blagostanje mogu maksimizirati zaštitom i promovisanjem biodiverziteta u našem prirodnom okruženju. To znači da treba težiti ka prostorima kao što su divlje livade i vodeni putevi, koji pružaju raznolikije stanište za različite biljne i životinjske vrste, umesto ka jako uređenim zelenim površinama kao što su parkovi sa kosom travom.
Ovi nalazi su u skladu sa drugim istraživanjima koja pokazuju korisne efekte različitih prirodnih staništa na mentalno zdravlje. Takođe, ova studija proširuje dokaze, ukazujući da kratki susreti sa biodiverzitetom prirode mogu doneti koristi za mentalno zdravlje, ne samo dugoročni boravak u blizini raznolikih zelenih površina.
Bioraznolikost prirode pruža više stimulacija za čula, poboljšavajući koncentraciju i smanjujući mentalni umor. Takođe podstiče fizičku aktivnost na otvorenom, što doprinosi oslobađanju hormona koji podižu raspoloženje. Pored toga, raznovrsno prirodno okruženje doprinosi smanjenju zagađenja i umerenijim temperaturama, što povoljno utiče na fizičko i mentalno zdravlje.
Stoga, nauka je jasna: biodiverzitet je ključan ne samo za zdravlje naše planete, već i za mentalno zdravlje ljudi. Naše istraživanje ukazuje na potrebu da se biodiverzitet smatra delom vitalne infrastrukture naših gradova, kako bismo zaštitili mentalno blagostanje i opstanak čovečanstva.
