Učesnici Framinghamske studije o srcu koji su postigli više nivoe obrazovanja imali su tendenciju da stariju sporije i nastavili da žive duže u poređenju sa onima koji nisu postigli uzlaznu obrazovnu mobilnost, prema novoj studiji na Univerzitetu Kolumbija Mailman School of Public Health i Centar za starenje Robert N. Butler Columbia. Uzlazna obrazovna mobilnost bila je značajno povezana sa sporijim tempom starenja i manjim rizikom od smrti. Rezultati su objavljeni onlajn u JAMA Netvork Open.
Framinghamska studija srca je tekuća opservaciona studija koja je prvi put pokrenuta 1948. godine i koja trenutno obuhvata tri generacije.
Kolumbijska analiza je prva koja povezuje obrazovnu mobilnost sa tempom biološkog starenja i mortaliteta.
„Već dugo znamo da ljudi koji imaju viši nivo obrazovanja imaju tendenciju da žive duže. Ali postoji gomila izazova u otkrivanju kako se to dešava i, što je kritično, da li će intervencije za promovisanje obrazovnog postignuća doprineti zdravom dugovečnost“, rekao je dr Daniel Belski, vanredni profesor epidemiologije u školi Columbia Mailman i Centru za starenje i stariji autor rada.
Da bi izmerili tempo starenja, istraživači su primenili algoritam poznat kao DunedinPACE epigenetski sat na genomske podatke prikupljene Framingham Heart Studi.
Najnovija otkrića su pokazala da su, prema merilu epigenetskog sata DunedinPACE, dve godine dodatnog školovanja dovele do 2–3% sporijeg tempa starenja. Ovo usporavanje tempa starenja odgovara smanjenju rizika od smrtnosti od otprilike 10% u Framinghamskoj studiji srca, prema prethodnom istraživanju Belskog o povezanosti DunedinPACE-a sa rizikom od smrti.
DunedinPACE su razvili istraživači i kolege iz Kolumbije i o njemu su objavili u januaru 2022. Na osnovu analize hemijskih oznaka na DNK sadržanih u belim krvnim zrncima, ili oznakama metilacije DNK, DunedinPACE je nazvan po rođenoj kohorti Dunedin studije koja je korišćena za njegovo razvijanje.
DunedinPACE (skraćenica za Tempo starenja izračunat iz Epigenoma) se meri na osnovu testa krvi i funkcioniše kao brzinomer za proces starenja, mereći koliko se brzo ili sporo telo osobe menja kako stari.
Biološko starenje se odnosi na akumulaciju molekularnih promena koje progresivno potkopavaju integritet i sposobnost otpornosti naših ćelija, tkiva i organa kako starimo.
Istraživači sa Kolumbije koristili su podatke iz 14.106 Framingham Heart Studi koja obuhvata tri generacije kako bi povezali podatke o obrazovnim postignućima dece sa podacima njihovih roditelja. Zatim su koristili podatke od podskupa učesnika koji su dali uzorke krvi tokom prikupljanja podataka kako bi izračunali tempo biološkog starenja koristeći DunedinPACE epigenetski sat.
U primarnoj analizi, istraživači su testirali povezanost između obrazovne mobilnosti, starenja i mortaliteta u podskupu od 3.101 učesnika za koje se mogla izračunati obrazovna mobilnost i tempo merenja starenja.
Za 2.437 učesnika sa bratom ili sestrom, istraživači su takođe testirali da li su razlike u obrazovnom postignuću između braće i sestara povezane sa razlikom u tempu starenja.
„Ključna zabuna u ovakvim studijama je da ljudi sa različitim nivoima obrazovanja obično dolaze iz porodica sa različitim obrazovnim pozadinama i različitim nivoima drugih resursa“, objasnila je Glorija Graf, dr. kandidat na Odeljenju za epidemiologiju pod nadzorom Belskog i prvi autor studije.
„Da bismo odgovorili na ove nedoumice, fokusirali smo se na obrazovnu mobilnost, koliko je više (ili manje) obrazovanja osoba završila u odnosu na svoje roditelje, i razlike između braće i sestara u obrazovnom postignuću – koliko više (ili manje) obrazovanja je osoba završila u odnosu na svoju braću i sestre Ova studija osmišljava kontrolu razlika između porodica i omogućava nam da izolujemo efekte obrazovanja.“
Kombinovanjem ovih dizajna studija sa novim epigenetskim satom DunedinPACE, istraživači su bili u mogućnosti da testiraju kako obrazovanje utiče na tempo starenja. Zatim, povezujući podatke o obrazovanju i tempu starenja sa longitudinalnim zapisima o tome koliko dugo su učesnici živeli, tim je mogao da utvrdi da li je sporiji tempo starenja doprineo povećanju dugovečnosti kod ljudi sa više obrazovanja.
„Naši nalazi podržavaju hipotezu da će intervencije za promovisanje obrazovnog postignuća usporiti tempo biološkog starenja i promovisati dugovečnost“, primetio je Graf.
„Na kraju, potrebni su eksperimentalni dokazi da bi se potvrdili naši nalazi“, dodao je Belski. „Epigenetski satovi kao što je DunedinPace imaju potencijal da poboljšaju takve eksperimentalne studije pružanjem ishoda koji može odražavati uticaje obrazovanja na zdravo starenje mnogo pre početka bolesti i invaliditeta u kasnijem životu.“
„Otkrili smo da je uzlazna obrazovna mobilnost povezana i sa sporijim tempom starenja i smanjenim rizikom od smrti“, rekao je Graf.
„U stvari, do polovine obrazovnog gradijenta mortaliteta koji smo primetili objašnjeno je zdravijim putanjama starenja među bolje obrazovanim učesnicima.“ Ovaj obrazac povezivanja bio je sličan među generacijama i održavao se u okviru porodičnih poređenja braće i sestara: braća i sestre sa većom obrazovnom mobilnošću obično imaju sporiji tempo starenja u poređenju sa njihovom manje obrazovanom braćom i sestrama.
