Istraživanje je pokazalo da dodaci proteina i prebiotika mogu poboljšati rezultate na testovima pamćenja kod osoba starijih od 60 godina. Studija je otkrila povezanost između crevne flore i kognitivnih funkcija.
Prvo istraživanje ove vrste među blizancima pokazalo je da uzimanje dnevnih dodataka proteina i prebiotika može poboljšati rezultate na testovima pamćenja kod osoba starijih od 60 godina. Ova otkrića, objavljena prošle godine, su posebno značajna jer se isti testovi koriste za otkrivanje ranih znakova Alchajmerove bolesti. Dvostruko slepo ispitivanje uključivalo je dva jeftina biljna prebiotika dostupna u mnogim zemljama.
Jedan od prebiotika je inulin, koji je dijetalna vlakna iz klase fruktana. Drugi je fruktooligosaharid (FOS), biljni ugljeni hidrat koji se često koristi kao prirodni zaslađivač sa niskim kalorijama. Da bi testirali efekat ovih dodataka na starenje mozga, istraživači sa King’s College u Londonu uključili su 36 parova blizanaca starijih od 60 godina.
Svaki par je nasumično podeljen tako da je jedan blizanac dobijao dnevni prebiotik u prahu sa proteinima, dok je drugi dobijao placebo. Blizanac koji je nesvesno uzimao inulin ili FOS obično je postizao bolje rezultate na kognitivnim testovima tri meseca kasnije. Štaviše, dnevni dodaci vlaknima su bili povezani sa blagim promenama u crevnoj mikrobiomi između blizanaca.
Benefični Bifidobacterium, na primer, bio je prisutniji kod blizanaca koji su uzimali inulin ili FOS. Istraživanja na miševima sugerišu da Bifidobacterium smanjuje kognitivne deficite regulisanjem veza između creva i mozga. „Uzbuđeni smo što vidimo ove promene za samo 12 nedelja. Ovo nosi veliku nadu za poboljšanje zdravlja mozga i pamćenja kod naše starenje populacije,“ izjavila je Meri Ni Loklajn, istraživač u oblasti gerijatrijske medicine.
King’s College je dom najveće registracije odraslih blizanaca u Velikoj Britaniji, a studije blizanaca su veoma vredne za razlikovanje između uticaja genetike i okruženja na ljudsko zdravlje. Ranija istraživanja na glodarima sugerišu da dodaci bogati vlaknima, poput inulina i FOS-a, mogu „hraniti“ mikrobiom debelog creva, omogućavajući „dobrim“ bakterijama da napreduju. Dokazi o bliskoj vezi između creva i mozga rastu iz godine u godinu.
Neki stručnjaci su toliko uvereni u rezultate da creva nazivaju „drugim mozgom“ tela. Međutim, način na koji ova dva nervna sistema funkcionišu zajedno ostaje misterija. Nedavna studija blizanaca na KCL sugeriše da konzumiranje određene „hrane za mozak“ može biti obećavajući način za lečenje kognitivnog opadanja.
Iako prebiotici mogu poboljšati neke aspekte kognitivne funkcije u starenju mozga, poput pamćenja i vremena obrade, čini se da nema značajnih fizičkih koristi. Gubitak mišića nije se poboljšao među starenjem blizancima koji su uzimali dodatke bogate vlaknima, uprkos tome što su inulin i FOS važni faktori u održavanju mišićno-koštanog sistema. „Ova biljna vlakna, koja su jeftina i dostupna, mogla bi koristiti širokoj grupi ljudi u ovim vremenima kada su finansije ograničene. Takođe su sigurna i prihvatljiva,“ rekla je gerijatrijska lekarka Klair Stiv iz KCL.
