Rani tretman gojaznosti kod dece je efikasan i kratkoročno i dugoročno, izvještavaju istraživači sa Instituta Karolinska u studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za gojaznost.
Istraživači su pratili preko 170 male dece u Švedskoj koja su bila na lečenju zbog dijagnostikovane gojaznosti. Deca su regrutovana u randomizovanu kontrolisanu studiju kada su imala između četiri i šest godina preko dečijih klinika u regionu Stokholm.
Deca i njihovi roditelji su nasumično raspoređeni u jedan od tri uslova lečenja: standardni tretman, grupa za podršku roditelja ili grupa za podršku roditeljima sa naknadnom telefonskom podrškom.
Deca i roditelji u grupi za standardni tretman imali su sastanke koji su se fokusirali na ishranu i vežbanje sa lekarom, pedijatrom i/ili dijetetičarom. Dve grupe za podršku roditeljima nisu uključivale decu i fokusirale su se na to kako roditelji mogu da promovišu zdrave stilove života u porodici na pozitivan način i bez sukoba.
„Takvi razgovori se mogu usredsrediti na to kako postaviti granice, kako naučiti decu novom ponašanju i kako da komuniciraju sa predškolskim ustanovama, bakama, komšijama i drugim odraslima u dečjem svetu“, kaže glavni istraživač Paulina Novicka, vanredni profesor pedijatrijskih nauka na Odseku. kliničkih nauka, intervencije i tehnologije, Karolinska institut, i profesor studija hrane, ishrane i dijetetike na Univerzitetu u Upsali.
Nakon što su prisustvovali grupama za podršku roditeljima, polovina učesnika je nasumično dobila dodatni telefonski poziv.
Istraživanja su rađena na deci koja su ranije lečena od gojaznosti“, kaže profesor Novicka. „Ali većina njih je praćena tek nakon šest meseci ili godinu dana, tako da nemamo podataka o tome kako su deca napredovala tokom dužeg perioda. nego to.“
Studija koju su ona i njene kolege objavile sugeriše da rano lečenje gojaznosti ima trajni efekat.
„Deca u sve tri grupe su poboljšala status težine i primetila smanjenje stepena gojaznosti“, kaže ona. „Najbolje rezultate imala su deca čiji su roditelji dobili roditeljsku podršku, posebno ona koja su dobijala i naknadne telefonske pozive. Takođe smo otkrili da je više dece u ovoj trećoj grupi pokazalo klinički značajno poboljšanje telesne težine povezano sa boljim metaboličkim zdravljem, pod tim mislim na bolje nivoe lipida i glukoze u krvi“.
Prema profesoru Novickoj, većina roditelja zna kakvu hranu služe svojoj deci:
„Oni to obično znaju—ali šta da radite sa detetom koje voli hranu i uvek želi da jede, ili dete koje je uvek gladno? Kako to da uradite a da ne napravite tabu od hrane?“ ona kaže. „Morate da pokušate da izgradite jasnu strukturu kod kuće, tako da dete zna da je ručak na putu i da zna da će dobiti večeru.
Ona nastavlja: „Ali takođe morate da radite stvari zajedno da ojačate porodične veze, kao što je da uključite dete u kuvanje, da mu date povrće ako je gladno i da ga ne nagrađujete hranom. Takođe je važno da se pobrinete da hrana nije povezan sa emocijama i dostignućima.“
Iako je gojaznost teško lečiti, objašnjava ona, studija pokazuje da je intenzivan tretman siguran i efikasan za decu predškolskog uzrasta:
„Lečenje dece u tom uzrastu je mnogo efikasnije nego ako počnete da ih lečite u tinejdžerskim godinama“, kaže ona. „Neki adolescenti gledaju na moguću barijatrijsku hirurgiju i nadamo se da se to može izbeći ranijim lečenjem.
Studija je bila saradnja između istraživača na Institutu Karolinska, Univerzitetu Upsala, Medicinskom fakultetu Varvik i Univerzitetu Oksford. Finansirali su ga Centar za inovativnu medicinu (CIMED) i Fondacija Masonski dom za decu u Stokholmu. Nema prijavljenih sukoba interesa.
