U poslednjih nekoliko godina, interesovanje za psihodelike je sve više raslo, kako među naučnicima tako i među širom javnošću. Ove moćne supstance, koje mogu dramatično promeniti percepciju, raspoloženje i mentalne procese, sve više privlače pažnju kao potencijalne terapije za širok spektar poremećaja mentalnog zdravlja.
Međutim, dok se istraživanja o psihodelicima nastavljaju i otkrivaju nove perspektive, postavlja se pitanje kako ove supstance interaguju sa različitim stanjima mentalnog zdravlja, posebno sa poremećajima ličnosti. Poremećaji ličnosti, kao što su borderline, narcisoidni, histrionski ili šizotipni poremećaji, karakterišu kruti i nezdravi obrasci razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja koji značajno utiču na život osobe.
U nedavnoj studiji sprovedenoj na Imperijal koledžu u Londonu istraživana je složena veza između psihodelika i mentalnog zdravlja, sa posebnim naglaskom na potencijalne rizike za ljude sa poremećajima ličnosti. Ova studija je prikupila podatke samoprocene od 807 ljudi koji su koristili psihodelike u različitim kontekstima, od rekreativnih do terapeutskih, i merila mentalno blagostanje učesnika pre i posle upotrebe psihodelika.
Rezultati studije pokazali su da je samo 16% svih učesnika prijavilo ukupno negativno iskustvo tokom upotrebe psihodelika. Međutim, značajan deo ovih negativnih iskustava (31%) prijavili su ljudi sa istorijom poremećaja ličnosti. Ovo naglašava potrebu za pažljivim pristupom i skriningom kod ljudi sa ovim poremećajima pre nego što se odluči o upotrebi psihodelika kao terapije.
Međutim, važno je imati na umu da studija ima nekoliko ograničenja, uključujući oslanjanje na samoprocenu, mali broj učesnika i nedostatak kontrolne grupe. Takođe, postoji potreba za daljim istraživanjem koje bi uključilo rigoroznije metode i kontrolisana ispitivanja kako bi se bolje razumeo uticaj psihodelika na različita stanja mentalnog zdravlja, uključujući poremećaje ličnosti.
Uprkos tim ograničenjima, studija prepoznaje potencijalne koristi psihodelika za mentalno zdravlje, ali istovremeno naglašava važnost personalizovanog pristupa i pažljivog skrininga kod pacijenata sa poremećajima ličnosti kako bi se obezbedila bezbednost i efikasnost terapije.
