Razvoj terapija za poremećaj autističnog spektra (PAS) predstavlja jedinstven izazov zbog nedostatka konsenzusa među istraživačima o anatomskim promenama u mozgu ljudi sa ovim poremećajem. Novi članak objavljen u uglednom časopisu Biološka psihijatrija, čiji je koautor Havijer Rasero, nedavni dodatak fakultetu Škole za nauku o podacima na Univerzitetu Virdžinija, ima za cilj da baci svetlo na ovu složenu oblast.
Rasero, koji je po struci fizičar, prešao je na polje nauke o podacima nakon doktorata, vođen ljubavlju prema radu s podacima. Odluka da se pridruži Školi za nauku o podacima Univerziteta Virdžinija bila je za njega „neka vrsta sna“ zbog posvećenosti škole radu s podacima. „Prilika da radim na mestu kao što je Škola za nauku o podacima, koja je posvećena upravo tome, za mene je nešto kao san“, istakao je Rasero.
Članak na kojem je koautor, rezultat je višegodišnjeg istraživanja i istražuje heterogenost autizma, pokušavajući prvo razumeti tu kompleksnost pre nego što pristupi predviđanjima i terapijama. Rasero je koristio velike skupove podataka koji obuhvataju preko 600 autističnih subjekata kako bi identifikovao prirodne podgrupe autizma, povezujući ih s transkriptomskim podacima.
Značajno otkriće studije bilo je prepoznavanje dva glavna stabilna podtipa autizma. Iako se nisu statistički razlikovali u ponašanju ili zapreminskim informacijama o mozgu, razlikovali su se u prosečnoj funkcionalnoj povezanosti. Jedan podtip karakterisao je hipokonektivnost, s nižom prosečnom povezanošću u poređenju sa zdravim osobama, dok je drugi bio hiperkonektivan, sa većom prosečnom povezanošću. Ovo otkriće ima potencijal da doprinese razumevanju patofiziologije autizma, pružajući uvid u neuravnoteženu ekscitaciju/inhibiciju tokom razvoja mozga.
Rasero je izrazio svoju posvećenost ekstrakciji maksimuma iz podataka i istakao da će to biti primarni fokus njegovog istraživačkog rada u narednim godinama. On takođe smatra ključnim nastavak razvoja integrativnijih pristupa proučavanju mozga, uključujući integraciju podataka o mozgu s genetikom i razmatranje dinamičkih aspekata mozga.
Ovaj multidisciplinarni pristup i istraživanje heterogenosti autizma mogli bi imati značajan uticaj na razvoj personalizovanih terapija i bolje razumevanje ovog kompleksnog poremećaja.
