Kućno okruženje, posebno osvetljenje, može uticati na metriku kućne aktivnosti kod starijih osoba sa oštećenjem vida, prema studiji objavljenoj na internetu 8. februara u JAMA Oftalmologija.
Dr Seema Banerjee, sa Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, i kolege su istraživali povezanost između karakteristika kućnog okruženja i kućne fizičke aktivnosti kod pacijenata sa oštećenjem vida. Analizom su obuhvaćena 153 učesnika (60 i više godina) sa sumnjom na glaukom i primarnim glaukomom.
Istraživači su otkrili da su za svaki prirast od 0,1 log jedinice u prosečnom izmerenom osvetljenju kuće, učesnici imali tendenciju da preduzimaju više dnevnih koraka (odnos stope [RR], 1,05; 95 procenata intervala poverenja [CI], 1,00 do 1,10) i da su imali brži prosek dnevna vršna kadenca (RR, 1,03; 95 procenata CI, 1,01 do 1,05).
Kućno osvetljenje je takođe pokazalo trendove sa prosečnim brojem minuta nesedeće aktivnosti (RR, 1,04; 95 procenata CI, 1,00 do 1,07), prosečnim trajanjem napada (β = 0,03) i fragmentacijom aktivnosti (β = -0,06).
Nisu primećene veze između broja opasnosti i bilo koje metrike aktivnosti (koraci: RR, 1,14; 95 procenata CI, 0,96 do 1,34; vršna kadenca: RR, 1,00; 95 procenata CI, 0,93 do 1,08; i vreme bez sedenja: RR , 1,11; 95 procenata CI, 0,98 do 1,26).
„Bile bi potrebne dalje prospektivne studije kako bi se potvrdilo da li modifikacije kod kuće mogu poboljšati aktivnost kod kuće“, pišu autori.
