Nalazi Instituta Kenedi Kriger naglašavaju kritičnu važnost integrisane nege za decu sa epilepsijom i pratećim psihijatrijskim problemima, bacajući svetlo na negativne efekte fragmentisane nege. Ekspertiza o ovom pitanju objavljena je u časopisu Epilepsy Currents.
Epilepsija je neurološki poremećaj koji uzrokuje ponavljajuće napade. U članku se objašnjava kako je to komplikovanije od drugih hroničnih bolesti kada su u pitanju povezani psihijatrijski simptomi. Stanja kao što su poremećaj autističnog spektra, anksioznost, depresija i poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje su česta kod pedijatrijske epilepsije, pogađajući 29% dece, za razliku od 16% kod onih sa drugim hroničnim zdravstvenim stanjima.
Dr Džej Salpekar, direktor neuropsihijatrije na Institutu Kenedi Kriger, glavni je autor ovog istraživanja. On objašnjava da postoji odvajanje između neurologije i psihijatrije u lečenju epilepsije zbog uočenih razlika u osnovnim uzrocima, naglasku na lečenju i stigmi koja okružuje mentalno zdravlje. On kaže da ova divizija odugovlači sa sveobuhvatnom brigom.
„Posebno tretiranje epilepsije i psihijatrijskih stanja i komorbiditeta može dovesti do fragmentirane nege i negativnih ishoda za pacijente. rekao je dr Salpekar. „Ovo uključuje nepovezane planove lečenja, neadekvatnu kontrolu napada, pa čak i psihijatrijske simptome koji se ne prepoznaju ili se ne leče.“
Ključni nalazi u studiji uključuju:
- Rotirajuće interakcije između epilepsije i psihijatrijskih stanja, naglašavajući kako svako može pogoršati drugo.
- Rešavanje psihijatrijskih simptoma odmah može u velikoj meri poboljšati živote dece sa epilepsijom, a može čak i pomoći u boljoj kontroli njihovih napada.
- Kombinovanje antidepresiva i lekova protiv napadaja može biti vitalna strategija u upravljanju depresijom kod dece i adolescenata sa epilepsijom.
Istraživanje poziva na pomak ka integrisanom, ličnom pristupu koji uzima u obzir jedinstvene umove pedijatrijskih pacijenata. Dr Salpekar naglašava da kada zdravstveni radnici istovremeno sarađuju na nezi pacijenata, oni mogu poboljšati dobrobit dece sa epilepsijom.
„Vreme je da stvorimo standard u nezi pedijatrijske epilepsije koji neprimetno spaja sve ove perspektive“, rekao je dr Salpekar. „Prihvatajući holistički pristup tretmanu, možemo poboljšati kvalitet života ovih ugroženih pacijenata i njihovih porodica.“
