Odlazak u krevet kasnije od 22.00. i korišćenje ekrana (tableta, mobilnih telefona, računara, televizije, itd.) duže od trideset minuta pre spavanja povezano je sa povećanim rizikom od gojaznosti i smanjenim pridržavanjem mediteranske dijete kod dece, prema studiji Univerziteta u Barseloni ( UB).
Studija, objavljena u časopisu Apetit, ističe da značajan procenat dece, 27,5% predškolske dece i 35,2% dece školskog uzrasta, provede više od trideset minuta ispred uređaja pre spavanja.
„Uočili smo da deca predškolskog i školskog uzrasta koja imaju više navika noćnog spavanja i provode više vremena ispred ekrana pre spavanja imaju veći rizik od razvoja prekomerne težine ili gojaznosti, u poređenju sa onom koja rano odlaze u krevet i ne gledaju ekrane. pre spavanja“, kaže Marija Fernanda Zeron-Rugerio, prva autorka studije, koja je profesor na Fakultetu za medicinske sestre i istraživač na UB-ovom kampusu za hranu i ishranu Torribera i Institutu za istraživanje nutricionističke ishrane, i član Institut za istraživanje ishrane i bezbednosti hrane (INSA).
Studiju je vodila profesorka Maria Izkuierdo-Pulido, sa UB-ovog Fakulteta za farmaciju i prehrambene nauke i Kampusa za hranu i ishranu Torribera, i istraživač na INSA-i. Alicia Santamaria, iz Laboratorios Ordesa, takođe je učestvovala.
Istraživači su takođe otkrili da je kombinacija ova dva ponašanja rezultirala kraćim trajanjem noćnog sna i lošijim kvalitetom sna i kod predškolaca i kod školaraca. Ove varijable su takođe bile povezane sa kašnjenjem doručka i večere, posebno kada su deca starila.
Pored toga, deca školskog uzrasta koja su zadržala ovu kombinaciju nezdravih navika takođe su iskusila veći društveni jet lag i bila su manje fizički aktivna.
„Ovo je uobičajeno među onima koji kasno spavaju, koji moraju da prilagode vreme buđenja kako bi odgovarali školskim rasporedima, a ne svojim stvarnim potrebama za spavanjem. Kao rezultat toga, na kraju spavaju manje i akumuliraju dugove za spavanje tokom cele nedelje, situacija koja je bila povezana u prethodnim studijama sa razdražljivim raspoloženjem, lošim akademskim uspehom i pospanošću tokom dana“, objašnjavaju istraživači.
Studija je zasnovana na podacima prikupljenim putem onlajn anketa o 1133 dece u Španiji, od kojih je 545 bilo uzrasta između dve i četiri godine, a 588 između pet i dvanaest godina. Ovi upitnici su analizirali navike spavanja i upotrebu ekranskih uređaja, kao i druge indikatore kao što su ishrana i indeks telesne mase.
Približno polovina ispitanih mališana i dece školskog uzrasta provodi između jednog i trideset minuta ispred ekrana pre spavanja (50,5% i 45,1%, respektivno), dok 27,5% predškolaca i 35,2% dece školskog uzrasta provede više od pola sata ispred ekrana. Rezultati pokazuju da samo 14,2% dece predškolskog uzrasta i 11,7% školske dece ne gleda ekrane i rano ide na spavanje.
Istraživači su takođe bili iznenađeni rasporedom spavanja učesnika studije. „Utvrdili smo da deca imaju tendenciju da odu u krevet oko deset sati uveče. S obzirom na to da je preporučljivo da spavaju između deset i dvanaest sati, jasno je da mnoga deca ne spavaju dovoljno“, kažu oni.
Uzimajući u obzir ovu situaciju, stručnjaci iz UB preporučuju „pomeranje vremena za spavanje unapred i smanjenje izloženosti ekranima što je više moguće pre spavanja, idealno ih potpuno izbegavati najmanje jedan sat pre spavanja“. Ove preporuke podržava i Američko udruženje pedijatara.
Za istraživače UB, u slučaju dece, „ključno je da se pozabave prevencijom gojaznosti i faktorima načina života koji se mogu modifikovati da bi se promovisao zdrav rast i razvoj.“ Ovi faktori uključuju vreme za spavanje i vreme ispred ekrana pre spavanja. „To su aspekti savremenog načina života koji su povezani sa nezdravim navikama u ishrani i smanjenim pridržavanjem obrazaca zdrave ishrane, kao što je mediteranska ishrana. Ako se te navike održavaju, mogu dovesti do gojaznosti“, zaključuju oni.
