Istraživači rade na pronalaženju leka za Alchajmerovu bolest. Tretmani se razvijaju za upravljanje simptomima i odlaganje njihovog pojavljivanja. Terapije lecanemab i donanemab su nedavno odobrene, ali je njihova efikasnost predmet rasprave.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington analizirali su efikasnost lecanemaba i donanemaba na 282 volontera sa Alchajmerovom bolešću tokom prosečno tri godine. Cilj im je bio da pruže informacije koje bi bile korisne pacijentima u donošenju odluka o njihovoj nezi. Profesor psihijatrije, Sara Hartz, naglašava da pacijenti žele da znaju koliko dugo mogu živeti samostalno.
Istraživači su merili dva tipa samostalnosti: sposobnost obavljanja svakodnevnih obaveza i sposobnost samostalne brige o sebi. Procene pokazuju da bi pacijenti sa blagim simptomima Alchajmerove bolesti mogli živeti samostalno još 29 meseci bez tretmana. Oni koji koriste lecanemab mogli bi očekivati dodatnih 10 meseci samostalnosti, dok bi donanemab pružio 13 meseci.
Važno je napomenuti da su ovi podaci prosečni i da različiti pacijenti imaju različite reakcije na lekove. Doktor i profesor neurologije, Suzana Šindler, ističe da pacijenti često postavljaju pitanja o svojoj sposobnosti vožnje i lične higijene. Odgovor na pitanje efikasnosti ovih lekova zavisi od medicinskih faktora, prioriteta i preferencija pacijenata.
Terapije lecanemab i donanemab dolaze sa svojim nedostacima: skupe su, zahtevaju redovne infuzije i mogu izazvati opasne nuspojave poput otoka mozga. Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću i njihove porodice moraju pažljivo razmotriti prednosti i mane ovih tretmana.
Cilj ovog istraživanja nije da se zagovara ili odbacuje korišćenje ovih lekova, već da se pruži kontekst koji može pomoći ljudima u donošenju odluka koje su najbolje za njih i njihove porodice. Istraživanje je objavljeno u časopisu Alzheimer & Dementia: Translational Research & Clinical Interventions.
