Osobe koje rade neplaćene poslove, kao što su domaćice, još uvek ne mogu da računaju na zdravstvenu knjižicu, iako je to predviđeno Pravilnikom o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, koji je pre nekoliko dana stupio na snagu. Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je neophodna promena Zakona o zdravstvenom osiguranju, ali da će to sačekati novu Vladu i novog ministra zdravlja.
Osim domaćica Pravilnikom je predviđeno da pravo na zdravstvenu zaštitu imaju sve osobe koje obavljaju neplaćene poslove – brinu o deci, bolesnom članu porodice, rade na njivi…Taj dokument stupio je na snagu 16. marta ove godine, a donet je kao podzakonski akt Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
U Ministarstvu zdravlja kažu da su u toku ove godine planirane izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranje, gde bi i to pitanje bilo razmatrano. Navode i da će to sve sačekati novu Vladu.
Osim utvrđivanja još jednog osnova osiguranja po osnovu neplaćenog kućnog rada, kako kažu, neophodno je izvršiti i izmene i dopune i drugih propisa koji nisu u nadležnosti Ministarstva zdravlja.
„To su propisi kojima se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i propisi kojima se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranje. Naime, za svaki osnov osiguranja utvrđeno je ko je obveznik uplate doprinosa, kao i u kojoj visini, pa je neophodno i za ovaj novi osnov to urediti, a to se uređuje upravo Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje“, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Za svaki osnov osiguranja uređeno je ko i kako podnosi prijavu na osiguranje i šta je potrebno od dokumentacije za tu prijavu, a to se uređuje propisima o Centralniom registru obaveznog socijalnog osiguranje.
Pravilnikom o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada se utvrđuje metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada, kao i za obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu (BDP). Nije predviđena nikakva naknada, plata za one koji obavljaju takve poslove.
„Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike. Cena neplaćenog kućnog rada se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada“, navedeno je u dokumentu.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić nedavno je rekla da Pravilnik u ovom momentu ne znači mnogo, ali da ASNS podržava donošenje dokumenta jer je on prvi korak ka socijalnim penzijama za koje se taj sindikat zalaže.
„Ovde nema nikakve naknade. Obračunavaće se vrednost neplaćenog posla, ali nema plate. Sa druge strane malo će biti efekta i što se tiče prava na zdravstveno osiguranje onih koji rade neplaćene poslove. Većina domaćica je zdravstveno osigurana preko supruga koji radi ili je prijavljena na tržište rada pa po tom osnovu ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Zdravstveno osiguranje nemaju samo studenti koji sa 27 godina nisu završili fakultet i poljoprivrednici koji nisu registrovali poljoprivredno gazdinstvo“, pojasnila je Savić.
Ističe da se prethodno mora menjati Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako bi se ta kategorija korisnika zdravstvene zaštite uvrstila u Zakon.
Bez obzira što Pravilnik u ovom momentu ne daje neke konkretne benefite za obavljanje neplaćenih poslova, Savić smatra da je veoma važno što je donet, jer je „prvi put na jedan opipljiv način procenjujemo koliki je udeo tog rada u ukupnom BDP-u.
„To je samo prvi korak koji vodi ka socijalnim penzijama za osobe koje su ceo život provele kao domaćice i koji nemaju dana radnog staža“, rekla je ona.
Prilikom donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava imalo je obavezu da donese podzakonska akta za sprovođenje tog Zakona. Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada donet je prošle godine, ali je tek sada objavljen u Službenom glasniku.
Profesor radnog prava Univerziteta u Kragujevcu Bojan Urdarević rekao je da odredba koja predviđa da su zdravstveno osigurana lica koja rade neplaćene poslove ne može da se primeni odmah.
„Mora da se izmeni matični zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim bi se uvela nova kategorija osiguranika. Ne možemo da kažemo da neko stiče pravo na zdravstveno osiguranje jer mu je ono dato Pravilnikom, već bi on mogao da bude osiguranik kada ga zakon prepozna kao osiguranika“, pojašnjava on.
