Rusko Ministarstvo odbrane optužilo je u sredu „ukrajinske nacionalističke snage“ da su izvršile „izuzetno opasnu provokaciju“ napadom na trafostanicu i dalekovode koji snabdevaju nuklearnu elektranu u Černobilju strujom. Ranije su ukrajinske vlasti tvrdile da je nestanak struje ruska krivica i da bi mogla da dovede „Evropu u opasnost“.
„Ukrajinska strana u ovom trenutku čini sve da izbegne organizaciju remontno-restauratorskih radova. Ovo, po našem mišljenju, još jednom potvrđuje apsolutno smišljen i provokativan karakter delovanja nacionalista“, rekao je zamenik ministra odbrane Nikolaj Pankov na specijalnom brifingu.
Pankov je rekao da su ruski stručnjaci obezbedili da će elektrana biti napajana rezervnim dizel generatorima, dok je zamenik ruskog ministra energetike Pavel Sorokin nagovestio da bi elektrana mogla da bude priključena na belorusku energetsku mrežu kako bi se obezbedila struja na stalnoj osnovi.
„Želimo da istaknemo i upozorimo da je svako ometanje rada kompresorskih stanica, ili provokacije prema njima, odgovornost ukrajinskih vlasti. To je njihova ugovorna obaveza, to je odgovornost ukrajinske strane“, rekao je Sorokin.
Ruske trupe su preuzele kontrolu nad černobilskom elektranom u roku od nekoliko sati od ulaska u Ukrajinu, pre dve nedelje, iako su u danima od tada zabeležene sporadične borbe.
Ukrajinska kompanija za nuklearnu energiju, Energoatom, upozorila je ranije u sredu da je komunikacija sa Černobilom izgubljena i da je objekat „potpuno isključen iz električne mreže“. S obzirom da ruske trupe deluju u toj oblasti, kompanija je tvrdila da ukrajinski serviseri ne mogu da dođu do elektrane da bi obnovili struju.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da će, kada se rezervni dizel generatori elektrane potroše, „rashladni sistemi skladišta istrošenog nuklearnog goriva prestati, zbog čega će curenje radijacije biti neizbežno“. To bi, kako je rekao, dovelo „celu Evropu u opasnost“.
Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju je ubrzo nakon toga saopštila da „nema kritičnog uticaja na bezbednost“ u elektrani.
„Zbog vremena proteklog od nesreće u Černobilju 1986. godine, toplotno opterećenje bazena za skladištenje istrošenog goriva i zapremina rashladne vode koja se nalazi u bazenu dovoljni su za efikasno odvođenje toplote bez potrebe za napajanjem električnom energijom“, saopštila je IAEA u ranije ažuriranje.
Smešten oko 100 km severno od Kijeva i 10 km od beloruske granice, Černobil je mesto jedne od najgorih nuklearnih katastrofa na svetu. Katastrofalno topljenje jednog od njegovih reaktora 1986. izazvalo je ogroman požar i izložilo hiljade ljudi koji žive u blizini opasnom nivou radijacije. Velike površine oko elektrane do danas su nenastanjene, i iako elektrana više ne proizvodi struju, potrebno joj je stalno održavanje kako bi se izbegla nova nesreća.
