Srbija je zauzela 98. mesto, prema godišnjem Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF), što je pad za sedam mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.
Naime, Srbija je nastavila sa padom, jer je prošle godine, na ovoj listi, zauzimala 91. mesto , a u izveštaju za 2022. godinu bila je na 79.
U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je Srbija ispala iz treće kategorije (od pet), koja označava „problematičnu zonu“, i ušla je u zonu teškog stanja (četvrtu).
Rastući nacionalizam u regionu imao je negativan uticaj na slobodu medija u celom regionu. U Srbiji su vladajuća stranka i prorežimski mediji pojačali napade na nezavisno novinarstvo, navodi se u izveštaju. Ističe se i ruski uticaj. „Uticaj Kremlja se proširio čak do Srbije (koja je pala za sedam mesta na 98. poziciju), gde prorežimski mediji prenose rusku propagandu, a vlasti prete ruskim novinarima u egzilu“, stoji u izveštaju.
U kontekstu tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su pretrpeli brojne fizičke napade, a vlada u Prištini vrši neopravdani pritisak kako na privatne, tako i na javne medije.
Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, čiji nacionalistički predsednik redovno napada novinare, ponovo je kriminalizovala klevetu i razmatra donošenje zakona o „stranim agentima“ koji cilja i medije, navodi se.
Čak i u dve zemlje koje se najbolje kotiraju u regionu, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda medija je bila narušena 2023. godine političkim i pravnim pritiscima na medije, navode Reporteri bez granica.
Sve veći broj vlada ne ispunjava svoju ulogu garanta za stvaranje najboljeg okruženja za novinarstvo i pravo javnosti na pouzdane, nezavisne i raznovrsne vesti i informacije, pokazuje izveštaj.
Izveštaj pokazuje da politički interesi u sve većoj meri guše novinarstvo u nekoliko zemalja kandidata za članstvo (BiH, Albanija, Turska, Srbija). U ovim zemljama nastavlja se zatvaranje novinara i podrivanje medija kroz praksu onlajn cenzure i kontrole pravosuđa.
Reporteri bez granica uočavaju zabrinjavajuće opadanje podrške i poštovanja prema autonomiji medija, kao i porast pritiska sa strane države ili drugih političkih aktera. Sloboda štampe širom sveta je ugrožena, navodi se, upravo od onih koji bi trebalo da je štite – političkih vlasti.
„Države i druge političke snage igraju sve manju ulogu u zaštiti slobode štampe. Ovo slabljenje ponekad ide ruku pod ruku sa neprijateljskijim akcijama koje potkopavaju ulogu novinara, ili čak instrumentalizuju medije kroz kampanje uznemiravanja ili dezinformacija. Novinarstvo, dostojno tog naziva, predstavlja potreban uslov za svaki demokratski sistem i ostvarivanje političkih sloboda”, navodi glavna urednica En Bokande.
Na međunarodnom nivou, ova godina će ostati zapamćena po jasnom nedostatku političke volje od strane međunarodne zajednice da sprovede principe zaštite novinara, posebno Rezoluciju 2222 Saveta bezbednosti UN. Rat u Gazi obeležen je rekordnim brojem nasilja protiv novinara i medija od oktobra 2023. godine. Više od 100 palestinskih novinara ubile su izraelske odbrambene snaga, uključujući najmanje 22 tokom obavljanja svog posla, stoji u izveštaju.
Na međunarodnom nivou, pokazuje izveštaj, ova godina je značajna po jasnom nedostatku političke volje međunarodne zajednice da sprovodi principe zaštite novinara, posebno UN Rezoluciju Saveta bezbednosti 2222. Rat u Gazi obeležio je rekordan broj kršenja protiv novinara i medija od oktobra 2023. Više od 100 palesteinskih novinara od strane izraelskih odbrambenih snaga, navodi se.
Situacija je pretrpela opšti pad u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, gde sloboda štampe nije zagarantovana i mediji se sve više koriste kao prenosni pojas za kampanje dezinformisanja.
