Prosečan broj osvojenih bodova iz srpskog jezika opao je na 10,68. Profesori ističu da uspeh ne zavisi samo od đaka, već i od težine zadataka. Stručnjaci smatraju da je potrebno unaprediti nastavu i motivaciju učenika.
Broj osvojenih bodova iz srpskog jezika svake godine opada, a trenutni prosek iznosi 10,68 poena. Profesori, poput Veljka Brborića sa Filološkog fakulteta, smatraju da rezultati ne zavise isključivo od učenika, već i od težine postavljenih zadataka. On naglašava da su neka pitanja bila zahtevnija, ali ne i preteška.
Duško Babić, bivši direktor Filološke gimnazije, primećuje da su deca pre 10-15 godina često bolje prolazila na prijemnom ispitu iz engleskog jezika nego iz srpskog. On smatra da je motivacija ključni faktor koji utiče na učenike. Takođe, ističe da učenici više ne imaju problema sa gramatikom, već sa razumevanjem pročitanog teksta.
Babić objašnjava da je savremena komunikacija postala brza i površna, što utiče na način na koji se formulišu rečenice. Umesto da se pažljivo sastavljaju, sada se koriste eliptične fraze i emotikoni. Ovaj trend, prema njegovim rečima, odražava opštu površnost u savremenom društvu.
Stručna javnost već dugo ukazuje na nedovoljan broj časova srpskog jezika u školama. Profesor Brborić predlaže da se poveća broj časova, posebno u gimnazijama i stručnim školama, kako bi se učenici bolje upoznali sa književnim delima i jezičkom kulturom. On naglašava da je potrebno učiti od drugih evropskih zemalja koje imaju više časova.
Uloga lektora i medija takođe je od suštinskog značaja. Profesor Boško Suvajdžić ističe potrebu za vraćanjem lektora u medijske kuće, jer je medijski prostor ključan za obrazovanje. On naglašava da se mora modernizovati nastava kako bi se prilagodila savremenim potrebama.
Svi se slažu da obrazovanje predstavlja najvažniji temelj za budućnost. Promena obrazovne matrice zahteva zajedničku volju i trud svih aktera u obrazovnom sistemu.
