On je istakao da se u Srbiji, prema podacima Centra, beleži stabilan trend ulaska i izlaska izbeglica. U januaru je prošlo oko 1.000 ljudi, dok je u februaru taj broj porastao na između 1.500 i 2.000. Većina izbeglica ne ostaje u kampovima, već se zadržava jedan do dva dana.
Najveći broj izbeglica dolazi iz Avganistana, a tu su i Sirijci i Iračani. Međutim, do sada nije zabeležen dolazak ljudi iz Irana, niti značajan broj onih koji beže od ratnih dejstava. U Srbiji su otvoreni prihvatni centri u Obrenovcu, Sjenici, Preševu i Bujanovcu, dok se centar u Vranju fokusira isključivo na izbeglice iz Ukrajine.
Maloletnici takođe prolaze kroz Srbiju i zadržavaju se u centru za maloletnike u Principovcu, blizu granice sa Hrvatskom. Đurović je napomenuo da je otvoreno šest privatnih centara, dok su još šest u stanju mirovanja, što ukazuje na kapacitet od maksimalno 6.000 osoba.
On je ukazao na planove za hitno reagovanje Komesarijata za izbeglice i migracije. Prema njegovim rečima, teško je pretpostaviti da će doći do iznenadnog priliva izbeglica, posebno u trenutnoj situaciji rata. Reakcije Turske će biti ključne u slučaju povećanog broja izbeglica iz Irana.
Đurović je naglasio da trenutno nema naznaka masovnog priliva izbeglica, ali je moguće da se situacija promeni ukoliko se ratni sukobi pojačaju. Različiti faktori, uključujući kapacitete i trajanje sukoba, uticaće na to kako će se situacija razvijati.
