Danas se navršava 18 godina od „martovskog pogroma“ tokom kog su Albanci, najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije, organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata.
Povod za pogrom bila je nesreća tri dečaka albanske nacionalnosti, koji su se utopili u Ibru u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe.
Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom moralo je da napusti više od 4.000 Srba.Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbije.
U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.U dva dana osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.Iako se ta akcija uništavanja desila pred očima 38 hiljada vojnika Kfora iz 39 zemalja i osam hiljada UNMIK policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Kosovu, organizatori nisu kažnjeni a i oni koji su direktno učestvovali osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.