Prema podacima koje su objavili Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu pre Svetskog dana borbe protiv side 1. decembra, 106.508 osoba je novodijagnostikovano HIV-om u Evropskom regionu SZO u 2021. U regionu postoji jedan uporni obrazac: svaka druga dijagnoza HIV-a (54%) se dešava u kasnoj fazi infekcije.
Rana dijagnoza HIV-a otvara puteve za negu i početak lečenja HIV-a, što zauzvrat povećava šanse za dug i zdrav život za osobe koje žive sa HIV-om i takođe pomaže u sprečavanju daljeg prenošenja.
Ključna strategija za pravovremenu dijagnozu je testiranje na HIV. Posebno testiranje ljudi koji imaju zdravstvene probleme koji ukazuju na osnovnu HIV infekciju. U svom članku objavljenom na Svetski dan borbe protiv side 2022, Jordans et al. razmotrio prihvatanje preporuka za testiranje na HIV u nacionalnim smernicama za kliničku praksu u Evropi.
Autori su pozvali 30 evropskih zemalja da učestvuju u sistematskom pregledu smernica i u 15 zemalja koje su to učinile, Jordans et al. identifikovao ukupno 791 smernica o stanju indikatora HIV-a. Klasifikacija autora se kretala od smernica koje uopšte ne upućuju na HIV, preko onih koje navode povezanost sa HIV-om, ali ne preporučuju testiranje na HIV do smernica koje izveštavaju o povezanosti sa HIV-om i takođe preporučuju testiranje na HIV.
Specifične smernice za sledeća stanja indikatora HIV-a bile su dostupne u svih 15 zemalja učesnica: rak grlića materice, cervikalna displazija, hepatitis C, maligni limfom/ne-Hodgkinov limfom, Micobacterium tuberculosis, trudnoća, primarni rak pluća i polno prenosive infekcije.
Na osnovu rezultata njihovog pregleda, Jordans et al. otkrili su da manje od polovine smernica specifičnih za stanje indikatora HIV-a u tih 15 evropskih zemalja uključuje preporuke za testiranje na HIV. Smernice za medicinska stanja za koja se zna da definišu AIDS su još gore.
Sve u svemu, zemlje učesnice su imale na raspolaganju najmanje jednu smernicu za 57% stanja indikatora HIV-a, uključujući 56% i 58% za zemlje zapadne (n = 9) i istočne (n = 6) evropskih zemalja. Pored toga, 545 od 791 (69%) identifikovanih smernica prijavilo je povezanost sa HIV-om, a 366 od 791 (46%) smernica je preporučilo testiranje na HIV. Autori su primetili da je povezanost sa HIV-om bila češća u smernicama iz zemalja istočne Evrope, a posebno onih zemalja koje tek treba da postignu takozvane ciljeve 90-90-90.
Jordans et al. imajte na umu da su za trudnoću i polno prenosive infekcije, a ovo poslednje je važan uslov indikatora HIV-a, smernice dostupne u svim evropskim zemljama sa najmanje jednom smernicom koja preporučuje testiranje na HIV u svakoj zemlji. Ovo „ukazuje da je moguća visoka asimilacija preporuka za testiranje na HIV u smernicama širom evropskog kontinenta“.
Autori ističu da „kliničke smernice definišu medicinsku praksu u nacionalnim zdravstvenim sistemima. Propusti koje smo pronašli znače da ljudi sa HIV indikatorskim stanjima ostaju neprovereni. Ovo je propuštena prilika da se pomogne zdravstvenim radnicima da pruže optimalnu negu širokom spektru pacijenata, ometa napore da se zaustavi širenje HIV-a putem pravovremene dijagnoze HIV-a i ukazuje na potrebu da se poboljšaju nacionalne smernice.“
