Rukopis je javnosti dostupan od subote, 3. decembra, a posetioci ga mogu videti u terminu od 12 do 20.00 časova.
Zbog izuzetnog značaja i vrednosti, „Miroslavljevo jevanđelje“ je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a u junu 2005. godine upisano je na listu Uneska – Pamćenje sveta.
Po svom sastavu, Miroslavljevo jevanđelje je jevanđelistar, bogoslužbena knjiga nastala osamdesetih godina 12. veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje.
Dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, smatra se pisarem ili minijaturistom.
Jevanđelje odlikuje jedinstveni splet romaničkog stila i vizantijske tradicije, sadrži 296 minijatura crtanih perom, bojenim i ukrašenim zlatom.
Inicijale odlikuje raznovrsnost u kombinovanju geometrijskih i floralnih prepleta, sa zoomorfnim elementima stvarnih i fantastičnih životinja.
Kožni povez jevanđelja, ukrašen monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima, najverovatnije potiče iz 14. veka, iz nekog od svetogorskih manastira.
Prvi poznati podatak o mestu čuvanja „Miroslavljevog jevanđelja“ u manastiru Hilandaru potiče iz sredine 1845-1846. godine kada je ruski vladika Porfirije Uspenski, očaran lepotom knjige, isekao jedan list iz jevanđelja i odneo ga u Petrograd, gde se i danas čuva u Nacionalnoj biblioteci.
Kralj Aleksandar Obrenović dobio je na poklon „Miroslavljevo jevanđelje“ i osnivačku povelju Hilandara prilikom posete manastiru u martu 1896. godine.
Rukopis je tada donet u Beograd, a tokom nemirnih vremena, najstariji srpski ćirilični rukopis čuvan je sa najvećom pažnjom. Predat je Narodnom muzeju 1945. godine.
