„Tada će se pojaviti jedan ozbiljan nedostatak dizela. Treba da se spremamo svi za 5. februar više nego za ovaj 5. decembar, jer sirova nafta lakše nekako uspeva da promeni svoje tokove i da dođe do Mediterana u dovoljnim količinama“, precizirao je Mićović za RTS.
EU je stavila rampu na uvoz ruske nafte koja stiže morskim putem i ograničila njenu cenu na 60 dolara po barelu.
Pet članica Unije izuzeto je od te sakcije, ali ne i Srbija – prekinut je dotok ruske nafte naftovodom „Janaf“.
Prema rečima Mićovića, da je ta mera EU, zapravo G7 zemalja, ostavila nekog traga, već bi se to videlo po ceni.
„Danas se ništa neće dogoditi, neće se dogoditi ni narednih dana – sirova nafta se kupuje terminskim ugovorima i već su uveliko ugovorene isporuke do kraja godine, čak je i januar završen“, dodao je Mićović.
On smatra da ta mera neće dovesti do problema, tj. ugrožavanja snabdevenosti.
„To pokazuju cene sirove nafte koje su u petak bile 89 dolara po barelu, danas su 86, znači cene su stabilne“, kazao je Mićović.
Poručio je da NIS ne može u potpunosti da odgovori zahtevima tržišta, kao i da je jako bitno da postoji uvoz.
„Treba očuvati cene na tom nivou tako da je uvoz moguć. U ovom momentu skromnih 20.000 tona se uvozi ovih meseci u Srbiju i daje tu stabilnost. Ranije je to bilo i 50.000 ili 60.000 tona“, dodao je on.
Naglasio je da je NIS preuzeo na sebe veliki deo snabdevenosti tržišta i u kriznom periodu.
„Ali je važno da sačuvamo taj uvoz, jer jednom kada prekinemo i kada ti derivati završe na nekom drugom tržištu – neće biti tako jednostavno vratiti ih nazad i zato kod formiranja cena jako je bitno da to bude na tom nivou koji pokriva troškove uvoza“, objasnio je Mićović.
On je objasnio i da u regionu Mediterana, gde se snabdeva i Srbija sirovom naftom i derivatima nafte, a i šire do Slovačke, Mađarske i Austrije, za sada ima dovoljno derivata nafte.
Zbog poremećaja koji se očekuju, nakon što 5. februara stupi na snagu zabrana uvoza derivata ruske nafte u EU, važno je, kako je naglasio, da su skladišta puna i da ima rezervi za dva meseca.
Kada je reč o zalihama naftnih kompanija, Mićović je naveo da su operativne zalihe formirane na nivou četiri dana prosečne potrošnje.
„Ne uspevaju naftne kompanije u potpunosti da upravljaju svojim zalihama kao da nema krize. Svi se trude da optimizuju te zalihe kako ne bi pretrpeli gubitke u padajućem tržištu kakvo je bilo sad za nama“, istakao je on.
Objasnio je i da državne zalihe ne služe da prebrode krizu, već da premoste do rešenja i nekog novog izvora snabdevanja ukoliko dođe do poremećaja.
„Poremećaji nastaju našom ili ne našom voljom ili greškom, svejedno, oni su mogući. Zbog toga je važno da te zalihe budu što veće i da nam daju više prostora i vremena da prebrodimo potencijalni poremećaj“, objasnio je Mićović.
