Na Kosovu je podignuta još jedna optužnica za ratne zločine, ovoga puta protiv pet lica, u njihovom odsustvu.
Kako je saopštilo kosovsko specijalno tužilaštvo, u pitanju su lica sa inicijalima P.N, Z.D, I.I, S.M. i J.D, piše KoSSev.
Njih kosovske vlasti optužnicom terete da su, kao pripadnici srpske policije u Policijskoj stanici u Kosovu Polju, 6. maja 1999. godine, navodno odgovorni za smrt pet civila.
„Optuženi su pritvorili i prisilno odveli pet civila, koji su prevezeni sa železničke stanice do mesta zvanog ‘Međa’, gde su pogubljeni vatrenim oružjem“, tvrdi tužilaštvo.
Osnovnom sudu u Prištini predlažu da se suđenje održi u odsustvu, s obzirom na to da su ova lica nedostupna kosovskim pravosudnim organima.
Trend suđenja u odsustvu
Inače, mogućnost suđenja u odsustvu u kosovskom pravosudnom sistemu uvedena je 2019. godine izmenama Zakona o krivičnom postupku, dok su dodatne izmene usledile 2021. i 2022. godine.
Prva optužnica po ovom principu podignuta je 2023. godine i to protiv Čedomira Aksića, a taj je slučaj i okončan krajem decembra 2024, kada je Osnovni sud u Prištini u odsustvu osudio Aksića na 15 godina zatvora za ratne zločine, uključujući umešanost u događaje koje je sud okarakterisao kao „masakr u Račku“.
Predmet je trenutno na Apelaciji.
Takođe, u junu prošle godine počelo je i suđenje u odsustvu za slučaj Meja, jednu od najvećih optužnica ove vrste.
Među optuženima su tada visoki vojni i bezbednosni zvaničnici, uključujući Momira Stojanovića, nekadašnjeg načelnika u Prištinskom korpusu, kao i Franka Simatovića „Frenkija“, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije.
Ujedno, u februaru ove godine i Srbija je osudila jedno lice sa Kosova u odsustvu, bivšeg pripadnika OVK, Đeljoša Krasnićija, na 15 godina zatvora za ubistvo tri i ranjavanje jednog civila srpske nacionalnosti 19. juna 1999. godine u selu Belo Polje kod Peći.
A za 1. jul zakazno je i ročište u odsustvu protiv 21 lica, osumnjičena za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom rata 1998–1999. godine.
Dileme o pravdi
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, tokom 2025. godine na Kosovu je vođeno 50 postupaka protiv 154 pripadnika srpskih snaga optuženih za ratne zločine.
Od toga, 24 optužnice podignute su u odsustvu, protiv ukupno 120 lica. U istom periodu podignuto je 15 novih optužnica, od kojih je 10 takođe u odsustvu.
Sudovi su doneli 10 presuda – deset osoba je osuđeno, dok je jedno lice oslobođeno optužbi. U tri slučaja izrečene su maksimalne kazne od 15 godina zatvora u odsustvu.
Međutim, iz FHPK upozoravaju da ovakav trend otvara pitanje da li se postiže stvarna pravda ili samo formalni rezultati.
„Pravda se ne meri brojem optužnica ili presuda, već poverenjem da je proces bio pravičan i potpun“, naveo je autor izveštaja Amer Alija.
Problem saradnje i ograničenja procesa
Jedan od ključnih izazova u ovim postupcima jeste nedostatak saradnje sa Srbijom, gde se, prema navodima pravosudnih institucija, nalazi većina osumnjičenih.
Zbog toga sudovi imaju poteškoće da obaveste optužene o postupcima i obezbede njihovo prisustvo, što dodatno komplikuje sprovođenje suđenja u skladu sa standardima pravičnog postupka.
I međunarodni predstavnici upozoravaju na ove izazove. Ambasador Švajcarske poručio je da veći broj optužnica ne znači nužno i više pravde, te da bi suđenja u odsustvu trebalo koristiti samo u izuzetnim slučajevima.
Procesi ubrzani, ali vreme protiv pravde
Od početka 2026. godine već je osuđeno pet osoba za ratne zločine, dok je jedno lice oslobođeno. Istovremeno, više osoba srpske nacionalnosti je uhapšeno pod istim optužbama.
Zaključak izveštaja FHPK ukazuje da je procesuiranje ubrzano, ali i da vreme postaje sve veći izazov.
Ključno pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li se ovim procesima zaista postiže pravda ili se ona svodi na statistiku.
