Postoji razlika između cene sirove nafte na svetskom tržištu i cena naftnih derivata, zbog čega promene na berzama ne moraju odmah da se odraze na cene na pumpama, rekao je za RTS počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi danas mogao biti vraćen deo akciza na gorivo. Sledeće nedelje očekuje se i potpuno vraćanje akciza. One su ranije bile umanjene zbog globalnih poremećaja u snabdevanju naftom.
Najava postepenog vraćanja akciza na gorivo na nivo koji je važio pre njihovog privremenog umanjenja ne znači nužno i brz pad cena na benzinskim stanicama, ocenio je za RTS počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. Ukazao je da će na kretanje cena u narednom periodu istovremeno uticati i promene cena sirove nafte na svetskom tržištu.
Dva suprotna procesa
Atanacković je naveo da su trenutno prisutna dva suprotna procesa – vraćanje cene sirove nafte na nivo pre najnovijih tenzija na Bliskom istoku i postepeno vraćanje akciza.
„S jedne strane je očigledno vraćanje cene sirove nafte na neke nivoe koji su ranije postojali pre ovog sukoba na Bliskom istoku, a s druge strane vraćanje akciza na onaj nivo koji smo imali u to vreme“, rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, tek će naredni dani pokazati kako će se ova dva faktora odraziti na cenu goriva u Srbiji.
Kretanje cene goriva
Atanacković je ukazao da postoji razlika između cene sirove nafte na svetskom tržištu i cena naftnih derivata, zbog čega promene na berzama ne moraju odmah da se odraze na cene na pumpama.
„Cene kad dođe neki razlog za povećanje se vrlo brzo povećaju, a onda kad treba da se vrate na onaj nivo koji su imale, onda je to mnogo sporije“, naveo je Atanacković.
On je dodao da zbog velikog broja nepoznanica nije moguće sa sigurnošću prognozirati kretanje cena goriva u narednom periodu, ali da nije preterani optimista kada je reč o značajnijem pojeftinjenju dizela.
Problem u Rusiji nije nedostatak nafte, već prerada
Osvrćući se na izveštaje o nestašicama goriva i ograničenjima prodaje u pojedinim delovima Rusije, Atanacković je ocenio da osnovni problem nije u snabdevanju sirovom naftom, već u kapacitetima za njenu preradu.
Prema njegovim rečima, Rusija i dalje može da izvozi značajne količine sirove nafte, ali su rafinerije sve češće meta napada, što otežava proizvodnju derivata namenjenih domaćem tržištu.
„Potrebna je ta sirova nafta za domaće potrebe da se prerađuje u rafinerijama, a kako vidimo, uglavnom su rafinerije sada cilj tih dalekometnih dronova“, rekao je Atanacković.
On je dodao da je cilj takvih napada stvaranje nestabilnosti i da građani Rusije neposrednije osete posledice rata koji traje već više godina.
Komentarišući informacije da je Rusija privremeno dozvolila veći sadržaj sumpora u gorivu kako bi ubrzala proizvodnju, Atanacković je ocenio da je takav potez logičan u uslovima povećanih potreba za derivatima.
NIS važan za privredu Srbije
Govoreći o budućnosti Naftne industrije Srbije, Atanacković je istakao da je rešavanje statusa kompanije od velikog značaja i za državu i za privredu.
„NIS predstavlja jednu ozbiljnu privrednu kompaniju koja velikim delom, preko deset odsto, učestvuje u bruto domaćem proizvodu i zaista i punjenju budžeta pri tom“, naveo je Atanacković.
On je podsetio da se u javnosti kao jedno od mogućih rešenja pominje saradnja sa mađarskom stranom, navodeći da bi ta opcija mogla biti prihvatljiva i za Moskvu i za Vašington.
Prema njegovoj oceni, Rusiji bi odgovarao partner koji bi nastavio da kupuje rusku sirovu naftu, dok je Mađarska i ranije imala specifičan položaj kada je reč o uvozu energenata iz Rusije.
Rusija ne želi da prodaje NIS pod pritiskom
Atanacković je ocenio da ruska strana izbegava prodaju NIS-a jer takva transakcija ne bi bila rezultat poslovne odluke već spoljnog pritiska. „To nije prodaja komercijalne prirode. To je prodaja pod prinudom“, rekao je Atanacković.
Ipak, izrazio je uverenje da sve strane razumeju posledice koje bi eventualno zatvaranje NIS-a imalo po Srbiju.
„Mislim da obe strane ipak gledaju dublje na probleme koji bi nastali u Srbiji ukoliko bi došlo definitivno do zatvaranja NIS-a“, naglasio je Atanacković.
Zaključio je da je teško predvideti kako će se završiti razgovori o budućnosti kompanije, ali da je izvesno da je očuvanje stabilnog snabdevanja energentima jedan od ključnih interesa Srbije.
