Kijevski zvaničnik optužio je Moskvu da pokušava da Ukrajinu svede na „uništenu teritoriju“ za koju „niko ne bi bio zainteresovan“.
Ruske snage su skoro potpuno uništile ukrajinsku odbrambenu industriju i „dovršavaju“ civilnu, izjavio je u četvrtak savetnik predsednika Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič.
Komentarišući najnoviju rundu pregovora između Kijeva i Moskve, koja je održana ranije ove nedelje u Istanbulu, Arestovič je podvukao da su svaka „vojna agresija velikih razmera i mirovni sporazum uvek kompromis između strana“.
„Zato što obe strane trpe gubitke. Ako mislite da mi ne trpimo gubitke, onda se duboko varate. Oni su praktično uništili našu vojnu industriju i na mnogo načina je dovršavaju. I na mnogo načina dovršavaju civilni, namerno ga uništavaju“, objasnio je on.
On je tvrdio da je cilj Rusije da Ukrajinu svede na stanje u kojem „niko ne bi bio zainteresovan“, „poput uništene teritorije“.
„Upravo to rade i radiće“, naglasio je on.
Rusija insistira da nije gađala civilne objekte i optužuje „ukrajinske nacionaliste“ da koriste obične ljude kao „ljudi štit“.
Po Arestovičevom mišljenju, nedavna runda pregovora označila je „značajnu pobedu“ ukrajinske diplomatije. Predsednički savetnik je tvrdio da Kijev nije prihvatio nikakve kompromise i da je umesto toga poboljšao svoju poziciju „na svim pregovaračkim linijama“. On je objasnio da je Ukrajina pre sastanka u Istanbulu bila „neutralna država, bez ikakvih garancija, dva puta prevarena“.
„Garancije se sada pojavljuju. Brojne zemlje – SAD, Velika Britanija, Poljska, sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, mnoge druge zemlje, Kina se razmatra, Turska – sve ove zemlje dale su saglasnost da nam daju garancije. I nije 1994. kada niko nije verovao u bilo kakav rat u Ukrajini, već sada, nakon što se rat desio i oni shvataju da se može ponoviti, a ipak daju garancije“, rekao je Arestovič.
Međutim, u očiglednoj suprotnosti sa Arestovičevim tvrdnjama, direktorka za komunikacije Bele kuće Kejt Bedingfild, upitana u sredu o spremnosti Vašingtona da služi kao bezbednosni garant za Kijev, rekla je da ne postoji ništa „konkretno“ što bi mogla da podeli „u ovom trenutku ”, iako je američka vlada bila „u stalnoj diskusiji sa Ukrajincima”.
Nemačke vlasti su u međuvremenu potvrdile da bi Ukrajina mogla „100%“ da se osloni na njihovu podršku kada su u pitanju bezbednosne garancije. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje Analena Berbok je naglasila da u ovom trenutku pregovori između Ukrajine i Rusije nisu dovoljno odmakli i da bi Kijev i Moskva mogli potpuno drugačije razumeti predloge.
Runda pregovora između Ukrajine i Rusije u utorak u Istanbulu mnogi vide kao značajan korak ka postizanju sporazuma.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
