Sud je odbio zahtev suosnivača Vikiliksa za žalbu na ekstradiciju SAD, slučaj je predat Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Vrhovni sud Velike Britanije odbio je u ponedeljak žalbu Džulijana Asanža na odluku o njegovom izručenju SAD, gde se suosnivač Vikiliksa suočava sa optužbama za špijunažu. Sada je na ministarki unutrašnjih poslova Priti Patel da odobri izručenje.
Vrhovni sud još nije zvanično objavio svoje obrazloženje po ovom pitanju. Odluku su objavili Vikiliks i Asanžova partnerka Stela Moris na društvenim mrežama.
Asanž je u decembru podneo peticiju za žalbu, tvrdeći da su američka uveravanja da ga neće držati u samici ili podvrgnuti psihološkoj torturi nepouzdana – i u tom smislu pozivajući se na Amnesti internešenel. Britanski Viši sud odobrio je njegovu predstavku u januaru.
Moris je u subotu tvitovao da je zatvor Belmarš – u kojem se Asanž nalazi od hapšenja u aprilu 2019. – konačno dao dozvolu za njihovo venčanje, koje je zakazano za 23. mart. Sada je nejasno da li će to biti dozvoljeno.
Novinar rođen u Australiji proveo je sedam godina živeći u ambasadi Ekvadora u Londonu, a britanske vlasti su mu uskratile dozvolu da napusti, pozivajući se na švedsku istragu o navodnom seksualnom nedoličnom ponašanju – koja je na kraju odbačena. Izdavač Vikiliksa je zatražio azil sumnjajući da je švedski slučaj bio izgovor za njegovo izručenje SAD, što je Vašington potvrdio depečaćenjem optužnice u vezi sa njegovim objavljivanjem poverljivih američkih dokumenata 2010. nakon njegovog hapšenja 2019. godine.
Za objavljivanje depeša Stejt departmenta i dokumenata Pentagona koji se odnose na ratove u Iraku i Avganistanu, SAD su optužile Asanža po Zakonu o špijunaži i traže da ga zatvore do 175 godina. Američki zahtev za ekstradiciju odobren je u decembru 2021. i zasnovan je na garancijama da neće biti maltretirani koje je američka vlada izričito zadržala za pravo da opozove u bilo kom trenutku.
Asanž je negirao sve optužbe, a njegovi branioci i pristalice ističući da nije pod jurisdikcijom SAD, da se bavio novinarstvom koje je legalno u SAD, i da su optužbe da je urotio da hakuje kompjuterske sisteme Pentagona zasnovane na diskreditovanom svedočenju osuđeni islandski zločinac.
Zvanični stav Vikiliksa o optužbama je da su one politički motivisane i „predstavljaju napad bez presedana na slobodu štampe i pravo javnosti da zna – nastojeći da kriminalizuje osnovnu novinarsku aktivnost“.
