Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da izazove ozbiljnu globalnu krizu cena hrane u roku od šest do 12 meseci, osim ako vlade ne reaguju brzo, upozorila je u sredu Organizacija za hranu i poljoprivredu.
Odluke koje sada donose poljoprivrednici i vlade o upotrebi đubriva, uvozu, finansiranju i izboru useva odrediće da li će cene hrane naglo porasti kasnije ove godine ili početkom 2027, navodi ta agencija Ujedinjenih nacija.
„Počnite ozbiljno da razmišljate o tome kako da povećate apsorpcioni kapacitet zemalja, kako da povećate njihovu otpornost na ovaj uski grlić, kako bismo počeli da minimizujemo potencijalne posledice“, rekao je glavni ekonomista FAO Maksimo Torero, u podkastu objavljenom u sredu.
Posledice su već vidljive, navodi Politiko.
Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena osnovnih prehrambenih proizvoda, porastao je treći mesec zaredom u aprilu, podstaknut visokim troškovima energije i poremećajima povezanim sa sukobom na Bliskom istoku.
Šok će se odvijati u fazama, navodi agencija: energija, zatim đubrivo, potom seme, pa niži prinosi, zatim cene roba i na kraju inflacija hrane koja stiže do potrošača.
Siromašnije zemlje u Aziji, Africi i Latinskoj Americi – gde se mnogi ljudi već bore da priušte dovoljno hrane – najizloženije su jer tradicionalno kupuju azotna đubriva sa Bliskog istoka.
Ovo upozorenje dolazi dan nakon što je Evropska komisija predstavila dugo očekivani akcioni plan za đubriva, koji se oslanja na dugoročne mere poput reciklaže stajnjaka i poljoprivrednog otpada.
Plan se ne odnosi na najbrže mehanizme koji bi mogli da snize troškove đubriva za evropske poljoprivrednike, kao što su suspenzija carina na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije ili pauziranje ugljeničnog graničnog poreza EU.
FAO je pozvao vlade da pronađu alternativne trgovinske rute kako bi zaobišle Ormuski moreuz, izbegnu uvođenje izvoznih ograničenja i zaštite humanitarne tokove hrane od bilo kakvih trgovinskih restrikcija.
