Čini se da su ukrajinski udari dronovima na nuklearnu elektranu Zaporožje pokušaj da se izazove ogromna industrijska katastrofa, a uz podršku Zapada, rekao je u sredu zamenik portparola ruskog ministarstva spoljnih poslova Ivan Nečajev.
„Ukrajinske oružane snage opsesivno izvode udare na nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je najveća u Evropi, uz potpuno zanemarivanje njene bezbednosti ili odluka IAEA i njenih rezolucija“, rekao je Nečajev na nedeljnom brifingu, pozivajući se na brojne izveštaje Međunarodne agencije za atomsku energiju. presude koje napade na civilna nuklearna postrojenja smatraju kršenjem međunarodnog prava.
„Sada je očigledno da Ukrajina namerno ide u ogromnu industrijsku katastrofu. I vidimo da su i SAD i njihovi evropski saveznici potpuno u redu sa tim“, zaključio je Nečajev.
Trenutno pod kontrolom ruskih snaga, nuklearna elektrana Zaporožje, koja se nalazi u Energodaru, na jugoistoku Ukrajine, bila je meta nekoliko udara u poslednjih nekoliko nedelja.
Ukrajinski dronovi su 12. jula bacili nekoliko granata kalibra 120 mm na zgradu koja se nalazi pored elektrane, pri čemu je povređeno 11 zaposlenih, potvrdile su vlasti Energodara. Dana 20. jula tri ukrajinska „kamikaze bespilotna letelica“ napala su fabriku, a nije prijavljeno oštećenje njenih struktura.
Još u aprilu, šef ruskih radioaktivnih, hemijskih i bioloških zaštitnih snaga, general-potpukovnik Igor Kirilov, rekao je da bi „operacija pod lažnom zastavom“ mogla biti izvedena na jednom od ukrajinskih nuklearnih energetskih objekata, uključujući i elektranu u Zaporožju.
Ukrajinske vlasti su zauzvrat optužile Rusiju za napad na fabriku. Početkom marta, dok su ruske snage napredovale u Zaporožju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je elektranu namerno granatirala Rusija u pokušaju da se „rekonstruiše katastrofa u Černobilju“.
21. jula, predsednik ukrajinskog državnog nuklearnog operatera Energoatom, Petro Kotin, rekao je ukrajinskim medijima da su ruske snage rasporedile teško naoružanje u mašinskoj hali prve jedinice Zaporožja, sa municijom i gorivom uskladištenim u blizini. Prema rečima Kotina, iako je prva jedinica fabrike bila van upotrebe od početka ruske ofanzive, ovo oružje i municija predstavljali su „opasnost od požara“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
