Međunarodni sud u Centralnoafričkoj Republici izdao je u utorak međunarodnu poternicu za bivšim predsednikom zemlje u egzilu Fransoa Bozizeom zbog kršenja ljudskih prava od 2009. do 2013. godine, rekao je portparol.
Specijalni krivični sud osnovan je u glavnom gradu Bangiju kako bi sudio za ratne zločine i druge povrede ljudskih prava počinjene tokom puča i nasilja koje je zemlja iskusila od 2003. godine.
Portparol suda Gervais Bodagi Laoule rekao je da je nalog za zločine počinjene pod Bozizeovim rukovodstvom u civilnom zatvoru i u vojnom centru za obuku u gradu Bosembelemu gde su mnogi ljudi mučeni i ubijeni.
Nalog pokriva zločine od 2009. do 2013. koje su izvršila predsednička garda i druge bezbednosne snage, rekao je Laule.
Bozize trenutno živi u egzilu u Gvineji Bisao, gde je predsednik te zemlje Umaro Sisoko Embalo rekao da nije dobio nikakav zahtev iz Bangija u vezi sa nalogom za hapšenje i da zakoni zemlje ne dozvoljavaju ekstradiciju.
Ibrahim Nur, čiji je otac mučen i ubijen u zloglasnom zatvoru Bosembele, pozdravio je nalog za hapšenje.
„Pravda je možda spora, ali će na kraju sustići dželate. Zato pozdravljam nalog za hapšenje muškaraca koji su ubili mog oca i za koje čekamo objašnjenja kako bismo počeli da tugujemo“, rekao je Nur.
Sud je osnovan 2015. godine, ali je trebalo nekoliko godina da počne sa radom. Human Rights Vatch je opisao svoje stvaranje kao orijentir za unapređenje pravde za žrtve teških zločina.
Patrik Labuda, stručnjak za međunarodno krivično pravo u Poljskoj akademiji nauka, rekao je za AP da nalog izdat u utorak šalje poruku o nameri suda da krivično goni zločine od strane države.
„Ovaj nalog za hapšenje je svakako jedan od najistaknutijih događaja u poslednjih 5 godina koliko je sud radio“, rekao je Labuda.
Bozize je preuzeo vlast u puču 2003. godine, a deceniju kasnije su ga zbacili pretežno muslimanski pobunjenici Seleka. To je dovelo do građanskog rata između pobunjenika i uglavnom hrišćanskih milicija obeleženog zverstvima sektaškog nasilja i prisilnom upotrebom dece vojnika.
I SAD i Ujedinjene nacije ciljale su Bozizea sankcijama zbog podsticanja nasilja.
Ujedinjene nacije, koje imaju mirovnu misiju u zemlji, procenjuju da su u borbama poginulo na hiljade i raseljeno preko milion ljudi, ili jedna petina stanovništva. Godine 2019. postignut je mirovni sporazum između vlade i 14 naoružanih grupa, ali borbe se nastavljaju.
Oko 10.000 dece i dalje se bori zajedno sa oružanim grupama u Centralnoafričkoj Republici više od decenije nakon što je izbio građanski rat, saopštila je vlada ranije ove godine.
„Sjajan je dan za nas žrtve da saznamo da je Fransoa Bozize meta međunarodnog naloga za hapšenje“, rekla je Odri Jamale, članica Udruženja žrtava krize 2013. „Ali nemojmo stati na tome. Želeli bismo da Gvineja Bisao sarađuje u njegovom izručenju.“
