Policija je ogradila trg nedaleko od Kremlja, uoči demonstracija protiv ruskih akcija u Ukrajini.
U glavnom gradu Rusije drugi vikend zaredom se održavaju antiratni protesti usred napada na Ukrajinu. Nedeljne demonstracije nisu bile dogovorene sa vlastima i završile su u brojnim pritvorima.
Prema podacima moskovske policije, kako se citiraju novinske agencije RIA i Interfaks, zadržano je oko 300 demonstranata. Policija je kao razlog hapšenja navela „razna kršenja javnog reda“, bez detaljnijeg objašnjenja. Vlasti takođe nisu saopštile ukupan broj učesnika skupa.
Vlasti su preduzele „sve neophodne mere“ da „spreče“ miting, koji nije bio dogovoren sa gradskim vlastima kako nalaže ruski zakon, istakla je policija. Nije bilo izveštaja o bilo kakvim incidentima tokom protesta.
Pojedini mediji su objavili da su velike policijske jedinice raspoređene na Manježnom trgu, neposredno ispred Kremlja, a da je sam trg pre protesta uglavnom bio ograđen.
Moskva nije jedini ruski grad u kome su protesti bili u nedelju. U Sankt Peterburgu je oko 150 ljudi privedeno nakon sličnog mitinga u centru grada, javljaju lokalni mediji. Tamošnjim demonstracijama prisustvovao je mnogo manji broj nego prethodnog vikenda, navode novinari.
U Rusiji se pojavljuju sporadični antiratni protesti od početka vojne ofanzive Moskve na Ukrajinu, koja je pokrenuta 24. februara. Serija posebno velikih demonstracija koje su pozivale na prekid vojne akcije održana je u nekoliko ruskih gradova, uključujući Moskvu i Sankt Peterburgu, 6. marta. Tom prilikom, skupovi, koji nisu bili usaglašeni sa vlastima, završili su hiljadama hapšenja.
Početkom marta, ruski poslanici su usvojili zakon koji kriminalizuje „klevetu“ ruske vojske i širenje „lažnih“ informacija o ruskim trupama ili poziva na antiruske sankcije. Neke opozicione ličnosti su tada optužile vlasti da pokušavaju da ućutkaju neslaganje. Moskva je zakon opravdala ukazujući na „informacioni rat“ koji SAD i njihovi saveznici vode protiv Rusije zbog njenih akcija u Ukrajini.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli iz Minska uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
