Bivši katarski emir šeik Hamad bin Kalifa el Tani preminuo je u 74. godini, javili su lokalni mediji.
Šeik Hamad se povukao sa prestola u junu 2013. godine nakon 18 godina na mestu emira, kada je mesto ustupio svom sinu Tamimu bih Hamadu el Taniju, a za vreme njegove vladavine ta država je postala međunarodna raskrsnica i partner u više oblasti, poput sporta, diplomatije i energenata.
Uspon Katara pod šeikom Hamadom ipak je izazvao i negodovanje u međunarodnoj zajednici zbog nezavisne politike Dohe, bliskih veza sa Iranom, palestinskom militantnom grupom Hamas i zabranjenom egipatskom Muslimanskom braćom.
Otvorio Katar ka spolja, ključni korak pokretanje Al Džazire
Šeik Hamad je preuzeo vlast nakon što je svrgnuo svog oca, šeika Kalifu u prevratu 1995. godine.
On je pohađao britansku vojnu akademiju Sandherst i postao komandant katarskih oružanih snaga i ministar odbrane, a imenovan je za prestolonaslednika krajem 1970-ih godina i postepeno proširivao svoje dužnosti, uključujuć́i planiranje u vezi sa ogromnim rezervama nafte i gasa.
Nakon što je preuzeo vlast od svog oca, koji je potom živeo u egzilu skoro 10 godina, šeik Hamad je brzo krenuo da otvara državu ka spoljnim uticajima, a smatra se da je najvažniji korak u tome bilo otvaranje medijske mreže Al Džazira (Aljazeera).
Katar je tokom godina bio medijator u pregovorima o okončanju sukoba u sudanskom regionu Darfur, libanskim frakcijskim sukobima i raskolu palestinskih frakcija Hamasa i Fataha.
U oktobru 2012. godine, šeik Hamad je postao prvi šef države koji je posetio Pojas Gaze otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad teritorijom i obećao 400 miliona dolara za projekte i investicije.
Katar se tokom njegove vladavine takođe obratio Izraelu, kada nije priznao tu zemlju 2020. godine iako su to učinili susedni Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).
Tokom Arapskog proleća, Katar je poslao ratne avione u misije predvođene NATO u Libiji protiv snaga Moamera Gadafija i pružio vojnu i finansijsku pomoć libijskim pobunjenicima.
