Japan je pojačao alarm zbog kineske asertivnosti u regionu, njenih sve većih vojnih veza sa Rusijom i svojih tvrdnji o Tajvanu u godišnjem odbrambenom dokumentu objavljenom u petak koji je prvi u okviru nove bezbednosne strategije Tokija koja poziva na veliko vojno jačanje, piše AP.
Trenutno bezbednosno okruženje je najgore od kraja Drugog svetskog rata, navodi se u izdanju bele knjige o odbrani Japana iz 2023. koju je odobrio kabinet premijera Fumija Kišide. To je prvi u okviru Strategije nacionalne bezbednosti koju je vlada usvojila u decembru, navodeći potrebu za jačanjem sposobnosti za napade raketama dugog dometa poput Tomahavka, kontroverznog plana koji se smatra prekidom japanskog posleratnog principa samoodbrane.
Kina, Rusija i Severna Koreja doprinose „najstrožem i najsloženijem bezbednosnom okruženju od kraja Drugog svetskog rata“, navodi se u izveštaju na 510 stranica. U njemu se navodi da su spoljni stav i vojne aktivnosti Kine postali „ozbiljna briga za Japan i međunarodnu zajednicu i predstavljaju najveći strateški izazov bez presedana“.
Rusija i Kina su takođe pojačale strateške veze, navodi se u izveštaju, uz napomenu da su ponovljeni zajednički letovi bombardera i zajednička navigacija kineskih i ruskih ratnih brodova „jasno namenjeni demonstraciji sile protiv Japana i od velike zabrinutosti” za bezbednost Japana i regiona.
U izveštaju se navodi da su Kina i Rusija izvele najmanje pet zajedničkih letova bombardera od 2019. godine, uključujući jedan u novembru prošle godine.
U izveštaju se navodi da će Kina imati 1.500 nuklearnih bojevih glava do 2035. godine i njena sve veća vojna nadmoć nad Tajvanom, što podiže regionalne tenzije i predstavlja pretnju bezbednosti, posebno za jugozapadna ostrva Japana, uključujući Okinavu.
Mnogi tamošnji stanovnici imaju gorka sećanja na bitku za Okinavu, u kojoj je japanska ratna vojska u suštini žrtvovala lokalno stanovništvo u pokušaju da odloži iskrcavanje SAD na glavna japanska ostrva. Mnogi stanovnici Okinave brinu da će biti prvi koji će ponovo stradati u slučaju vanredne situacije na Tajvanu.
Dok je guverner Okinava Deni Tamaki pozvao na smanjenje američkih baza i veće napore u diplomatiji i dijalogu sa Pekingom, centralna vlada je jačala odbranu udaljenih jugozapadnih ostrva, uključujući Išigaki i Jonaguni, gde su nove baze za rakete odbrana je postavljena.
Ranije ove nedelje, glavni sekretar kabineta Hirokazu Macuno posetio je Išigaki i priznao izazove evakuacije stanovnika sa udaljenih ostrva i obećao da će dati čvrstu podršku. Gradonačelnik Išigakija Jošitaka Nakajama zatražio je da se ojačaju aerodromski i lučki objekti i da se izgrade podzemna skloništa za stanovnike u slučaju vanredne situacije na Tajvanu.
Kina tvrdi da je samoupravni Tajvan sopstvenu teritoriju, koja će biti anektirana silom ako bude potrebno.
Kineski predsednik Si Đinping, koji je 2017. postavio cilj izgradnje „vojske svetske klase“ do sredine 21. veka, mogao bi da pomeri metu napred, navodi se u izveštaju, uz napomenu da je njegov poziv na brzo napredovanje Narodnooslobodilačke armije u svetu. klase u svom govoru na kongresu Komunističke partije u oktobru.
Severna Koreja ubrzano napreduje u svom nuklearnom i raketnom razvoju i predstavlja ozbiljniju, neposredniju pretnju za Japan nego ikada ranije“, navodi se u izveštaju. Sever je od početka 2022. godine probno ispalio oko 100 projektila, uključujući ICBM, a u izveštaju se navodi da se sada veruje da zemlja ima sposobnost da izvede nuklearne napade na Japan i kontinentalne Sjedinjene Države.
Izveštaj dolazi sedam meseci nakon što je Kišidina vlada usvojila nove strategije nacionalne bezbednosti i odbrane u kojima se navodi odluka da se ojačaju vojni kapaciteti Japana i udvostruči odbrambeni budžet do 2027. godine na 43 triliona jena (310 milijardi dolara).
Postavljaju se pitanja da li je ambiciozno proširenje vojnih kapaciteta i finansiranje za to izvodljivo u zemlji koja brzo stari i smanjuje stanovništvo.
Komisija koju je naručila vlada nedavno je usvojila paket mera, uključujući stipendije, produženje starosne granice za odlazak u penziju, zapošljavanje penzionera, poboljšanje okruženja na radnom mestu i borbu protiv uznemiravanja.
