Zemlje EU postigle su dogovor o preseljavanju migranata – uprkos tome što su Poljska i Mađarska bile protiv, bila je dovoljna kvalifikovana većina, piše „Evropska istina“.
Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su u četvrtak u Luksemburgu odluku o takozvanoj prinudnoj solidarnosti. To se tiče preseljenja migranata koji stižu preko Sredozemnog mora u Italiju ili Maltu.
Sporazum su podržale zemlje poput Francuske, Nemačke i Italije.
Između ostalog, sporazum predviđa „prinudnu solidarnost”. Prema predlogu Švedske, koja trenutno predvodi Savet EU, zemlje bi imale tri opcije: mogle bi da prihvate migrante, da plate za one koji nisu prihvaćene ili da izaberu takozvanu „operativnu pomoć“.
O ovom stavu će se sada raspravljati sa Evropskim parlamentom. Cilj je da migracioni paket stupi na snagu početkom godine.
Procenjuje se da bi oko 30.000 migranata moglo da stigne u Evropsku uniju svake godine. Poljska će ih činiti oko 2.000.
„Trošak” jedne odbijene izbeglice dogovoren je na nivou od 20.000 evra. Tako da nije teško izračunati da bi odbijanje Poljske da primi migrante moglo koštati i do 40 miliona evra.
Poljska se usprotivila švedskom predlogu jer veruje da će de fakto biti prinuđena da prihvati migrante i da će imati samo izbor između njihovog prihvatanja ili plaćanja novčane protivvrednosti od 20.000 evra za svaku odbijenu osobu.
Švedski ministar unutrašnjih poslova Malmer Stenergard priznao je da ne veruje u mogućnost postizanja sporazuma. Prema njenim rečima, ovo je istorijski sporazum jer je toliko zemalja uspelo da se ujedini oko njega. Ona je podsetila da je to bio „naporan rad” mnogih prethodnih predsednika, kao i Evropske komisije koja se zalagala za ovaj sporazum već tri godine.
Sa svoje strane, komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson priznala je da je nekoliko godina paket o azilu i migracijama bio blokiran u Savetu EU, bio je „toksičan”. Stoga je, prema njenim rečima, EU napravila veliki korak. „Ponovo postoji duh solidarnosti i poverenja među nama“, rekla je ona.
Stenergard je naglasio da je za sporazum glasala „veoma solidna većina“. Samo dve zemlje su se tome usprotivile.
Podsetimo, Ustavni sud Litvanije je u sredu proglasio neustavnim zakon iz 2021. koji vlastima dozvoljava da migrante drže u pritvorskim centrima – usvojen je na pozadini migracione krize koju je izazvala Belorusija.
