Evropska unija je u sredu otkrila plan za smanjenje upotrebe gasa za 15 odsto do sledećeg proleća, pri čemu je Evropska komisija naredila državama članicama da se pridržavaju plana. Prema rečima komesara Tjerija Bretona, blok računa da neki od svojih građana neće moći da priušte gas.
Mera je deo plana „Uštedite gas za sigurnu zimu“ koji je predstavljen u Briselu i ima za cilj da obezbedi nesmetano snabdevanje domaćinstvima i osnovnim korisnicima kao što su bolnice i ključne industrije. Smanjenje potrošnje gasa ostaje na snazi do 31. marta 2023. godine.
Od država članica će biti zatraženo da pređu na obnovljive izvore energije, ili čak na ugalj, naftu ili nuklearnu energiju kako bi postigli cilj. Nemačka, koja zavisi od Rusije za više od polovine svojih ukupnih snabdevanja gasom, već je najavila planove za ponovno pokretanje svojih neaktivnih elektrana na ugalj, ali industrijske grupe kažu da će prelazak pokriti samo 2-3% njene industrijske potražnje za gasom.
„Važno je da sve zemlje članice daju doprinos u štednji, skladištenju i spremne su da dele gas“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a prenosi Euronevs. Sve države članice „paćeće“ ako blok ne bude delovao zajedno, dodala je ona.
Od građana će se takođe tražiti da snose troškove plana komisije, koji poziva na „kampanje za podizanje svesti javnosti kako bi se promovisalo smanjenje grejanja i hlađenja u širokom obimu“. Dok je javnosti u nekoliko evropskih zemalja već rečeno da snize termostate i da se kraće tuširaju, komisija je u sredu saopštila da bi zemlje članice mogle da obavežu niže temperature u socijalnim stanovima.
EU je već otkrila planove da smanji zavisnost bloka od ruskog gasa za 66% ove godine nabavkom od drugih dobavljača, ulaganjem u obnovljive izvore energije i merama racionalizacije kao što su gore pomenute. Međutim, razgovori su se sada preusmerili na pripremu za momentalni prekid od strane Rusije nakon što je Moskva pokazala svoju spremnost da prekine isporuke gasa zemljama koje nisu platile svoj gas u rubljama – zahtev koji je Rusija postavila tek nakon što je EU zamrznula svoje devizne rezerve i proterala ga iz SVIFT globalnog sistema transakcija.
U članku u sredu, komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton objasnio je kako se unija može „pripremiti za zimu bez ruskog gasa“. Ukoliko Rusija prekine svojih 155 milijardi kubnih metara (bcm) isporuke u EU, uvezeni tečni prirodni gas (LNG) mogao bi da pokrije 50 milijardi kubnih metara manjka, ocenio je on, pri čemu bi uvoz iz gasovoda iz drugih zemalja i domaća proizvodnja zamenili 16 milijardi kubnih metara. Energija nuklearne energije, uglja, nafte i biometana mogla bi da zameni samo 13,5 milijardi kubnih metara, dok bi mešavina energije iz zelenih izvora i industrijskih nusproizvoda iznosila samo 11 milijardi kubnih metara.
Prema Bretonovoj „kartici rezultata“, smanjenje termostata moglo bi uštedeti 10 milijardi kubnih metara, dok bi „dobrovoljno“ smanjenje potražnje moglo smanjiti za 7,5 milijardi cm. Bretonove kalkulacije obuhvataju „smanjenje potražnje izazvano cenom“ od 20 milijardi kubnih metara, što znači da uprkos obećanju da „nijedno domaćinstvo… nije zaostalo“, on računa da neki potrošači neće moći da priušte gas. Ovo nevoljno smanjenje je drugi po veličini izvor uštede koji je naveo Breton.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u utorak da je ruska energetska kompanija Gasprom „spremna da pumpa koliko je potrebno, ali je [EU] sve sama zatvorila“. Upitan o trenutnoj nestašici gasa u Nemačkoj, Putin je istakao da je Berlin dobrovoljno zatvorio gasovod Severni tok II od Rusije i da su sankcije EU sprečile kritične popravke duž postojeće linije Severnog toka.
Putin je ranije optužio evropske lidere da su izvršili ekonomsko „samoubistvo“ putem „ludih i nepromišljenih“ sankcija Rusiji.
