Argentina je u četvrtak zvanično zatražila da se pridruži NATO-u kao globalni partner, status koji bi otvorio put za veću političku i bezbednosnu saradnju u trenutku kada desničarska vlada predsednika Havijera Mileija ima za cilj da ojača veze sa zapadnim silama i privlače investicije.
Zahtev je usledio dok je zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana razgovarao u Briselu o regionalnim bezbednosnim izazovima sa gostujućim argentinskim ministrom odbrane Luisom Petrijem.
Džoana je rekao da pozdravlja nastojanja Argentine da postane akreditovani partner u alijansi – što je cenjena uloga koja je manja od „saveznika“ za nacije koje nisu u geografskom području NATO-a i koje nisu obavezne da učestvuju u kolektivnim vojnim akcijama. Članstvo u NATO-u je trenutno ograničeno na zemlje Evrope, Tursku, Kanadu i Sjedinjene Države.
Određivanje bi moglo da omogući Argentini pristup naprednoj tehnologiji, bezbednosnim sistemima i obuci koja joj ranije nije bila dostupna, saopštilo je argentinsko predsedništvo.
„Argentina igra važnu ulogu u Latinskoj Americi“, rekao je Džoana u sedištu NATO-a. „Bliža politička i praktična saradnja mogla bi da koristi obojici.“
Milei je gurao radikalnu libertarijansku agendu koja ima za cilj da preokrene godine protekcionističkih trgovinskih mera, prekomerne potrošnje i osakaćenja međunarodnog duga koji su gurnuli ekonomiju zemlje u zastoj.
Tokom protekla četiri meseca na mestu predsednika, on je preoblikovao argentinsku spoljnu politiku u politiku gotovo bezuslovne podrške Sjedinjenim Državama — deo nastojanja da se Argentina vrati na istaknuto mesto u globalnoj ekonomiji nakon što su prošle administracije dozvolile da odnosi sa Vašingtonom i evropskim saveznicima oslabe. .
Milejeva vlada takođe traži bezbednosne prednosti kroz otopljavanje veza sa zapadnim zemljama. U četvrtak je američka vlada objavila da daje Argentini 40 miliona dolara stranog vojnog finansiranja po prvi put u više od dve decenije – grant koji omogućava ključnim saveznicima SAD kao što je Izrael da kupuju američko oružje.
Sredstva namenjena pomoći Argentini da opremi i modernizuje svoju vojsku, pomoći će da se plati račun za 24 američka borbena aviona F-16 koje je Argentina kupila od Danske ranije ove nedelje. Ministar odbrane Petri pozdravio je nabavku naprednih ratnih aviona kao „najvažniju vojnu kupovinu od argentinskog povratka demokratiji“ 1983. Cena od 300 miliona dolara izazvala je kritike od strane Mileijevih političkih protivnika dok on smanjuje potrošnju širom vlade.
Za formalno partnerstvo sa NATO-om potreban je konsenzus svih 32 članice NATO-a. Veze Argentine sa ključnim saveznikom Britanijom u NATO-u bile su opterećene od 1982. godine, kada su njih dvoje krenuli u rat oko spornih Foklandskih ostrva u južnom Atlantiku.
Drugi globalni partneri Alijanse su Avganistan, Australija, Irak, Japan, Republika Koreja, Mongolija, Novi Zeland i Pakistan. Trenutno jedini partner NATO-a u Latinskoj Americi je Kolumbija.
Dodeljivanje statusa „globalnog partnera“ nekoj zemlji ne znači da će NATO saveznici stati u odbranu zemlje u slučaju napada. Ta obaveza — navedena u članu 5 osnivačkog ugovora Organizacije Severnoatlantskog pakta — ograničena je na punopravne članice alijanse.
Dijalog NATO-a sa Argentinom počeo je početkom 1990-ih. U velikoj meri simboličnim potezom da se zahvali tadašnjoj proameričkoj vladi za slanje trupa u mirovne operacije u Bosnu, bivši predsednik Bil Klinton je 1998. označio Argentinu za „glavnog saveznika koji nije u NATO-u“.
