Vlada predsednika Džoa Bajdena u četvrtak je finalizirala sveobuhvatne planove za suzbijanje emisija koje zagrevaju planetu iz nacionalnih elektrana na fosilna goriva kao deo napora Sjedinjenih Država da se suoče sa klimatskom krizom.
Hvaljen kao jedan od najznačajnijih alata ikada razvijenih za smanjenje gasova staklene bašte iz energetskog sektora, pravila će zahtevati da postojeće elektrane na ugalj i nova postrojenja na gas velikog kapaciteta smanje proizvodnju ugljen-dioksida za 90 procenata, kada stupe na snagu.
Dolazi u trenutku kada se aktuelni demokratski predsednik Bajden suočava sa teškim izbornim revanšom protiv republikanca Donalda Trampa, pri čemu se klimatska akcija smatra ključnom za podsticanje mladih i progresivnih birača.
Emisije iz elektrana u SAD opadaju, zahvaljujući padu cene obnovljivih izvora energije. Ali oni su i dalje odgovorni za četvrtinu gasova staklene bašte koje proizvodi najveća svetska ekonomija.
„Posvećeni smo integrisanim prioritetima obezbeđivanja energetske bezbednosti SAD, zaštite ljudi od zagađenja i borbe protiv klimatske krize“, rekao je novinarima šef Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) Majkl Regan uoči objave.
Analiza agencije procenjuje da će pravila sprečiti da 1,4 milijarde metričkih tona ugljenika uđe u atmosferu do 2047. godine, što je ekvivalentno skoro jednoj godini ukupnih emisija gasova staklene bašte iz energetskog sektora u 2022.
Nacrt predloga je prvi put objavljen prošle godine, izazvavši kritike industrije, ali su se i neke ekološke grupe zabrinule o smanjenjima koja su potrebna da bi došlo ranije i išlo dalje.
Postojala je i zabrinutost da je podstakla upotrebu hvatanja ugljenika da bi se postigla smanjenja, tehnologija koja je još u povoju i koja omogućava postrojenjima na fosilna goriva da nastave da bacaju druge zagađivače na ranjive zajednice, kažu grupe za klimatsku pravdu.
Konačno pravilo je na neki način slabije, a na drugi jače u poređenju sa predlogom.
Postojeće elektrane na ugalj imaju rok za sprovođenje svojih smanjenja do 2032. godine, dve godine kasnije nego što je prvobitno planirano.
Ali ograničenja će se odnositi na sve elektrane na ugalj koje nemaju čvrste obaveze da se povuku do 2039. godine, što je godinu dana ranije nego što je predviđeno nacrtom.
Nova verzija takođe snižava prag za koji se nova gasna postrojenja smatraju „visokim kapacitetom“ i obuhvaćena su najstrožim merama, ali će pravila koja se tiču postojećih gasnih postrojenja biti objavljena tek kasnije ove godine.
„Istorijski je, to je olakšanje i velika je radost znati da ovo dolazi“, rekla je Mardži Alt iz Climate Action Campaign za AFP.
„Ova administracija… će po svakoj meri učiniti više da ograniči zagađenje klime nego bilo koja druga administracija ikada u istoriji ove zemlje.
Pored pravila o ugljeniku, Bajdenova administracija je takođe finalizirala tri nova propisa o smanjenju žive, zagađenja vode i ispuštanja pepela iz postrojenja na ugalj.
Bivši predsednik Barak Obama je prvi put pokušao da reguliše energetski sektor pre deceniju, ali je Vrhovni sud ocenio da su njegovi planovi preširoki i da prevazilaze ovlašćenja izvršne vlasti.
Novo pravilo ograničava se na delovanje „unutar linije ograde“ pojedinačne elektrane, za koju se zvaničnici nadaju da će poboljšati njene šanse da preživi sve pravne izazove koji mogu doći.
