Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorava da se u jednom delu psihijatrijskih bolnica i ustanova socijalne zaštite, u lošim materijalnim uslovima i s nedovoljnim brojem osoblja, dugotrajno smeštaju pacijenti i korisnici s intelektualnim i mentalnim teškoćama, a poštovanje njihovih ljudskih prava nije uvek moguće ostvariti! Pašalić ukazuje na to da su usled epidemije kovida-19, prava te posebno osetljive grupe dodatno ograničena.
Ti nedostaci prepoznati su i u Programu o zaštiti mentalnog zdravlja u Srbiji za period 2019 -2026 koji je Vlada donela krajem 2019, a zaštitnik građana očekuje da će aktivnosti predviđene Akcionim planom za sprovođenje Programa biti sprovedene u planiranim rokovima.Istovremeno, nisu sprovedene sistemske aktivnosti u pogledu deinstitucionalizacije, niti su stvoreni uslovi za zbrinjavanje i podršku osobama s intelektualnim i mentalnim teškoćama (i njihovim porodicama) u lokalnoj zajednici, ističe se u saopštenju.
Imajući u vidu da u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, kao i u sličnim vanrednim okolnostima, potreba za unapređenjem sistema zaštite mentalnog zdravlja postaje još izraženija i značajnija nego u redovnim okolnostima, zaštitnik građana ukazuje na to da je neophodno bez odlaganja razviti mrežu službi za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici koje će pružati sveobuhvatnu zaštitu mentalnog zdravlja, uz najmanje moguće restrikcije što bliže porodici.On ukazuje na potrebu i kadrovskog osnaživanja postojeće specijalizovane službe pri zdravstvenim ustanovama i obezbeđivanja kontinuirane edukacije zaposlenih iz oblasti mentalnog zdravlja.
Nedostatak sredstava za zaštitu mentalnog zdravlja koja se dodeljuju iz budžeta Srbije, odnosno nepostojanje podataka o procentu tih sredstava u odnosu na sredstva izdvojena za zdravstvo u celini, ne smeju da služe kao opravdanje niti da budu prepreka za neophodna ulaganja u očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja građana, navodi se u saopštenju.
