U brdima ispred prestonice Tadžikistana Dušanbea, pastir Bahtior Šaripov je čuvao svoje stado džinovskih hisarskih ovaca.
Rasa, cenjena zbog profitabilnosti i sposobnosti prilagođavanja klimatskim promenama, stiče status slavne ličnosti u centralnoazijskoj zemlji, koja je opterećena nedostatkom mesa i pogodnog zemljišta za ispašu.
„Oni brzo dobijaju na težini čak i kada ima malo vode i pašnjaka“, rekao je 18-godišnji Šaripov.
Suočene sa ozbiljnom degradacijom poljoprivrednog zemljišta zbog godina prekomerne ispaše i globalnog zagrevanja, izdržljive ovce nude potencijalnu blagodat tadžikistanskim farmerima i obilno snabdevanje potrošačima ovčetine.
Oko 250 životinja — koje se odmah prepoznaju po dve masne grudve na zadnjem kraju — paslo je na ranom prolećnom suncu pod Šaripovim nadzorom.
„Ove su u proseku teške 135 kilograma. Kraj je zime, tako da nisu tako teške, ali će se brzo ugojiti“, rekao je on.
Beli srednjoazijski ovčar, veliki skoro kao ovca koju je čuvao, stajao je na straži.
Najveći hisarski ovnovi mogu težiti preko 210 kilograma.
U stanju da daju meso i mast od oko dve trećine njihove ukupne težine — više od većine drugih rasa, od kojih mnoge takođe troše više — mogu biti veoma profitabilne za farmere.
‘Poboljšaj zemlju’
„Hisari su jedinstvena rasa, prvo zbog svoje težine“, rekao je za AFP Šarofdžon Rahimov, član Tadžikistanske akademije poljoprivrednih nauka.
„Osim toga, ove ovce nikada ne ostaju na istom mestu tako da doprinose poboljšanju ekosistema zemlje“, rekao je on.
Oni mogu lutati i do 500 kilometara u potrazi za pašnjacima između godišnjih doba, pomažući pašnjacima u različitim regionima da se regenerišu.
Pad kvaliteta zemljišta jedan je od glavnih ekoloških izazova sa kojima se suočava Centralna Azija.
Oko 20 odsto zemlje u regionu je već degradirano, što pogađa 18 miliona ljudi, prema izveštaju Ujedinjenih nacija.
To je površina od 800.000 kvadratnih kilometara, što je ekvivalentno veličini Turske.
Prašina koju diže sušno tlo može izazvati kardio-respiratorne bolesti.
Suočeni sa udarom za život jer njihova zemlja postaje sve manje produktivna, mnogi farmeri odlučuju da emigriraju.
U takvom okruženju, status hisarskih ovaca—sposobnih da napreduju u teškim uslovima—je od ozbiljnog javnog interesa za Tadžikistan.
Među desetinama postera koji veličaju predsednika Tadžikistana Emomalija Rahmona koji se nalaze pored puta u dolinu Hisara, stoji zlatni spomenik tri vrste Hisarskih ovaca.
U svom biotehnološkom centru u blizini glavnog grada, naučnik i uzgajivač Ibrohim Bobokalonov koristi genetske uzorke najboljih primeraka u nadi da će uzgajati najveće i najprofitabilnije ovce.
„Potražnja za hisarskim ovcama raste ne samo u Tadžikistanu, već i u Kazahstanu, Kirgistanu, Rusiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Kini, pa čak i SAD“, rekao je Bobokalonov.
Životinje su čak postale izvor rivalstva u regionu.
Tadžikistan je nedavno optužio svoje susede da petljaju sa rasom, ukrštajući je sa drugim lokalnim sortama kako bi stvorili još teže ovce.
Hisar težak 230 kilograma zabeležen je prošle godine na poljoprivrednom takmičenju u Kazahstanu, čime je postavljen Ginisov svetski rekord.
Drugi u Kirgistanu su premašili 210 kilograma.
Tadžikistanski uzgajivači kažu da nameravaju da ostanu ispred.
„Evo Miše. Ima 152 kilograma i vredi 15.000 dolara“, rekao je Bobokalonov, stojeći ispred ovce koja je ležala na vagi vezanih nogu.
Ta suma je ekvivalentna šestogodišnjoj prosečnoj plati u Tadžikistanu. Bobokalonov planira da ga proda kasnije ove godine.
„Nadam se da će do takmičenja ovog leta imati 220-230 kilograma. Samo ako ga hranim prirodnim proizvodima, bez dopinga, može da se ugoji oko 800 grama dnevno“, rekao je Bobokalonov.
U Kazahstanu je ovca prodata za 40.000 dolara 2021.
Dok farmeri vole Hisare zbog njihove isplativosti, ovca je među širom populacijom poznata po svom ukusu.
Ovčetina je esencijalni sastojak jela centralne Azije.
Pregledavajući ponudu na lokalnoj pijaci, kupac Umeđon Iuldachev se složio.
„Sa ovim ovčijim mesom možete skuvati bilo koje tadžikistansko nacionalno jelo.“
