Još četiri članice NATO-a pridružile su se Kanadi u zvaničnoj ratifikaciji pristupanja Finske i Švedske vojnoj alijansi koju predvode SAD. Lideri Islanda, Danske, Norveške i Estonije su u sredu predali svoja odobrenja za pridruživanje dve nordijske zemlje bloku, samo dan nakon potpisivanja pristupnih protokola, navodi finska državna ILE Nevs.
U utorak su premijeri Norveške, Danske i Islanda izjavili da su „spremni da podnesu svoje ratifikacione instrumente Vladi Sjedinjenih Američkih Država“, napominjući da je to „signal jednoglasne nordijske podrške pristupanju Finske“. a Švedska u NATO“ i svedočanstvo o „dubokim međusobnim vezama i bliskim odnosima između nordijskih zemalja“.
„Pozdravljam članstvo Finske i Švedske u NATO-u i čvrsto sam uveren da će njihova čvrsta posvećenost ljudskim pravima i vladavini zakona, demokratskoj tradiciji i snažnom društvenom opredeljenju biti važni za alijansu“, napisala je islandska premijerka Katrin Jakobsdotir.
U međuvremenu, estonska premijerka Kaja Kalas objavila je u sredu na Tviteru da je Riigikogu, estonski parlament, ratifikovao pristupanje dve zemlje NATO-u „munjevitom brzinom“ i izrazila nadu da će i drugi saveznici to učiniti isto tako brzo.
Saopštenja su usledila nakon potpisivanja Protokola Severnoatlantskog ugovora o pristupanju Finske i Švedske u utorak, gde su ambasadori svih 30 članica NATO-a potpisali pristupne protokole u sedištu alijanse u Briselu. Sada sve države članice moraju da ratifikuju dokumente nakon kojih će Švedska i Finska postati punopravne članice bloka.
Kanada je postala prva zemlja koja je zvanično ratifikovala Finsku i Švedsku, što je i učinila u utorak. Premijeru Džastinu Trudou je trebalo samo nekoliko sati nakon potpisivanja protokola da objavi da je njegova vlada pristala da ih ratifikuje.
Sada je na preostalih 25 zemalja članica da podnesu svoje ratifikacije. Preostala odobrenja mogu potrajati znatno duže, međutim, možda čak i nekoliko meseci. Dok se, na primer, očekuje da Nemačka ratifikuje dokumente u petak, 8. jula, Turska još uvek čeka da Finska i Švedska ispune sporazum od 10 tačaka koji su potpisali sa Ankarom prošle nedelje.
Turska je zahtevala da dve nordijske zemlje reše niz zabrinutosti. Predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je da bi i dalje mogao da torpeduje kandidature zemalja ukoliko ne odgovore na zahteve Ankare za ekstradiciju, ukinu embargo na oružje i prestanu da podržavaju grupe koje Turska smatra terorističkim organizacijama.
Kako je istakao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, i Finska i Švedska će i dalje moći da učestvuju u radu alijanse kao „pozvani“ sve dok sve države članice ne ratifikuju pristupne protokole.
Međutim, tek nakon što se proces ratifikacije završi, dve nordijske zemlje moći će da uživaju zaštitu odbrambene klauzule NATO-a, koja kaže da je napad na jednu članicu alijanse napad na sve.
