Dok evropski lideri polivaju hladnom vodom ambicioznu nadu Ukrajine o brzom ulasku u EU, nastavljaju se napori da se istočna nacija približi postizanju njenog dugo očekivanog cilja, prenosi Kijev nezavisnost (The Kyiv independent).
Otkako je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, predsednik Vladimir Zelenski i njegovi najviši zvaničnici su više puta pozivali na ubrzani ulazak u blok od 27 zemalja – nečuvenu opciju koja zanemaruje tradicionalno složene i dugotrajne pregovore.
Dan nakon što su se najviši lideri EU sastali u Versaju i odbili kandidaturu Kijeva za brzo članstvo, slovački diplomata Mihal Šimečka zajedno sa ostalim članovima delegacije koji predstavljaju blok došao je u zapadni grad Lavov da pokaže svoju podršku Ukrajini.
Ukrajinska delegacija zahvalila je diplomatama EU na poseti uprkos ratu u zemlji koji je u toku, ističući potrebu za povećanjem humanitarne pomoći i naoružanja za suprotstavljanje ruskim okupatorskim snagama.
„Ukrajina treba da dobije status kandidature što je pre moguće“, rekao je Šimečka, jedan od 14 potpredsednika Evropskog parlamenta.
Govoreći 11. marta u nezvaničnoj poseti koju je organizovala neformalna grupa koju je osnovala EU pod nazivom „Prijatelji evropske Ukrajine“, Šimečka je pohvalio otpornost koju je Ukrajina pokazala poslednjih nedelja da se odbrani od ruske agresije.
„Ne mogu da se setim nijedne druge evropske nacije koja se tako hrabro borila za evropske vrednosti (i) evropsku budućnost“, rekao je slovački zvaničnik.
Šimečka je kasnije za Kiiv Independent rekao da nije zadovoljan sastankom u Versaju, rekavši da je lideri trebalo da budu „ambiciozniji“. Iako je diplomata priznao da vidi određeni napredak, istakao je da je skepticizam prema proširenju EU dugotrajna briga.
Tokom razgovora u četvrtak u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron predvodio je zapadnoevropske lidere u odbijanju apela Kijeva za brzim putem ka članstvu u bloku uprkos podršci istočnih država članica.
Makron je rekao da bi želeo da u ovom periodu „posla snažan signal Ukrajini i Ukrajincima” solidarnosti, ali „istovremeno moramo biti na oprezu” i rekao da ne veruje da je moguće „otvoriti pristup postupak sa zemljom u ratu“.
Drugi faktori kao što su široko rasprostranjena korupcija u Ukrajini, nedostatak stabilnosti njenih institucija i njena teška ekonomska situacija takođe su među zabrinutostima zapadnoevropskih vlada koje se protive žurbi da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU.
Države članice zatražile su od Evropske komisije da proceni zahtev Ukrajine za članstvo, koji je Zekenski potpisao 28. februara. Ovaj proces bi mogao da potraje i do 18 meseci.
Emanuel Makron (treći zdesna), predsednik Francuske, i Šarl Mišel (treći s leva), predsednik Evropskog saveta, izlaze iz Versajske palate na početku sastanka sa liderima Evropske unije EU na neformalnom dvodnevnom sastanak za grupnu fotografiju u palati Versaj u Parizu, Francuska, 10. marta 2022.
Glavni argument onih koji se protive kandidaturi Ukrajine za status kandidata je da EU ne treba da daje obećanje koje ne može da ispuni, kaže Šimečka. Priznajući da u toj tvrdnji ima istine, on je rekao da se svet promenio od početka ruskog rata i da se evropski poredak dramatično promenio, što je izazvalo pozive za podršku Ukrajini.
Još jedan uobičajen argument među suprotstavljenim liderima je da bi EU trebalo da se fokusira na praktičnu pomoć, kao što je pružanje veće humanitarne pomoći ili pomoć ukrajinskim izbeglicama.
Šimečka tvrdi da nacije EU mogu istovremeno da urade i jedno i drugo, podržavajući Ukrajinu da ide evropskim putem, istovremeno pružajući nešto opipljivo, bilo da je to oružje ili ekonomska pomoć.
Iako je malo verovatno da će Ukrajina dobiti pristup EU u narednim godinama, davanje statusa kandidata bi bilo „dobar politički signal da Ukrajina pripada EU“, objasnio je Šimečka.
Ljudi u Ukrajini se svakodnevno bore za evropske vrednosti po cenu života, preneo je on. Šimečka je optimista da će Ukrajina pre ili kasnije dobiti status kandidata za članstvo u EU sada kada sve više nacija vidi kako se istočnoevropska zemlja bori za svoju budućnost kao deo Evrope.
Dok su zemlje članice EU bile u potpunosti ujedinjene u podršci ukrajinskom otporu, lideri su takođe podeljeni oko toga koliko brzo bi EU mogla da prekine energetske veze sa Rusijom.
EU je već objavila plan da smanji kupovinu ruskog gasa za dve trećine pre kraja godine – značajan korak s obzirom da je 45 odsto njenog ukupnog uvoza gasa dolazilo iz Rusije 2021.
Debata o energetskoj zavisnosti Evrope od ruskog gasa i nafte učinila je podelu među državama članicama očigledno jasnom, sa zemljama poput Nemačke, Austrije i Mađarske koje pokrivaju većinu svojih energetskih potreba ruskim gorivom koje ne žele da naprave veliki korak.
Druge nacije, uključujući Letoniju i Poljsku pozvale su na hitan prekid ruskog uvoza.
Iako će tranzicija biti teža za neke zemlje od drugih, EU treba da „prestane da finansira (ruskog predsednika Vladimira) Putinovu ratnu mašinu tako što će biti toliko zavisna od ruskog gasa i nafte“, rekao je Šimečka.
„Trebalo bi da budemo spremni za dugu borbu sa Rusijom, a suštinski deo pobede u toj borbi pomaže Ukrajini da uspe.“
