Dalje snabdevanje iz zaliha Bundesvera ugrozilo bi odbrambene sposobnosti Nemačke, rekla je Kristin Lambreht.
Nemačka vojska više ne može da snabdeva Ukrajinu oružjem iz svojih zaliha, izjavila je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht.
U intervjuu za Die Augsburger Allgemeine Zeitung objavljenom u subotu, Lambreht je rekao da, iako „svi imamo obavezu da podržimo Ukrajinu u njenoj hrabroj borbi“, u smislu „snabdevanja iz zaliha Bundesvera“, Nemačka je „u međuvremenu dostigla granicu .” Ona je objasnila da nemačka vojska mora da „bude u stanju da obezbedi” odbranu zemlje.
„Ali to ne znači da ne možemo učiniti više za Ukrajinu“, naglasio je Lambreht, sugerišući da bi Kijev mogao da kupi opremu koja mu je potrebna direktno od nemačkih proizvođača. Ministar je istakao da je nemačka vlada „stalno koordinirala” sa vlastima u Kijevu kako bi olakšala takve kupovine.
Na pitanje o kakvom se naoružanju tačno razmišlja za isporuku Ukrajini, Lambreht je odbio da ide u detalje, dodajući da „postoje dobri razlozi zašto smo upravo ove informacije klasifikovali kao tajne“.
Ona je napomenula da je Ukrajina ta koja je „izričito“ zamolila Nemačku da ne otkriva detalje.
„Uvek se mora imati na umu: onog trenutka kada se isporuke objave u detaljima, Rusija bi takođe imala tu informaciju. I samo to bi imalo vojno-strateške implikacije“, rekla je ona.
Lambreht je priznao da nemačka vojska nije „opremljena koliko je potrebno“. Ministarka je naglasila da je odlučna da to promeni, međutim, navodeći rusku vojnu ofanzivu na Ukrajinu kao poziv za buđenje Berlina.
Govoreći na temu evropske odbrane, nemački zvaničnik je ukazao na značaj borbenih grupa NATO-a, dodajući da nemačka vojska mnogo doprinosi inicijativi alijanse.
Lambreht je priznao da u Nemačkoj postoji zabrinutost da bi snabdevanje oružjem moglo da izazove reakciju Moskve i da bi se „rat mogao proširiti na druga područja“. Zato je, kako je rekla, važno „da se ponašamo veoma razborito i hladne glave u ovim teškim i užasnim vremenima”.
Za razliku od zemalja kao što su SAD i Velika Britanija, Nemačka je u početku prestala da pruža Ukrajini smrtonosno oružje nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu ofanzivu protiv svog suseda 24. februara. Međutim, usred sve većeg pritiska i same Ukrajine i nemačkih saveznika u NATO, Berlin je promenio smjer , i isporučio je najmanje 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 prenosivih protivvazdušnih projektila iz svojih zaliha. Planovi za još isporuka istog tipa naoružanja objavljeni su krajem marta.
Od pokretanja ruske vojne ofanzive na Ukrajinu, zemlje NATO-a i njihovi saveznici su se uzdržavali od direktnog vojnog učešća u sukobu, ali su snabdevali Ukrajinu oružjem, municijom i gorivom.
Moskva je više puta govorila da zapadne isporuke oružja služe samo za produženje sukoba i čak je upozoravala da bi ruske snage potencijalno mogle da ciljaju takve isporuke.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije.
Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo preuzme dva regiona.
