Švedska objašnjava odbijanje zajedničkog istražnog tima

Švedska objašnjava odbijanje zajedničkog istražnog tima

Stokholm je odbacio plan za uspostavljanje zvaničnog zajedničkog istražnog tima zajedno sa Nemačkom i Danskom koji bi istražio eksplozije koje su krajem septembra oštetile gasovode Severni tok 1 i 2, preneo je Rojters, pozivajući se na švedskog istražitelja. Švedska je navodno tvrdila da su njeni nalazi previše osetljivi da bi ih podelili čak i sa drugim zemljama EU.

Agencija EU za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa, Eurojust, nedavno je iznela predlog da se uspostavi Zajednički istražni tim (JIT) za pokretanje istrage o eksplozijama Severnog toka, rekao je Rojters i dodao da je Švedska blokirala inicijativu. U petak je Mats Ljungkvist, švedski tužilac uključen u državnu istragu o incidentu, rekao novinskoj agenciji da će takav razvoj događaja nametnuti neželjene obaveze njegovoj naciji.

„To je zato što u našoj istrazi postoje informacije koje podležu poverljivosti koje su direktno povezane sa nacionalnom bezbednošću“, rekao je Ljungkvist, dodajući da njegova nacija ionako već sarađuje sa Nemačkom i Danskom po tom pitanju.

Prema tužiocu, uspostavljanje ZTI bi podrazumevalo potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o razmeni informacija. Eurojust na svojoj veb stranici kaže da mehanizam JIT zaista uključuje pravni sporazum između uključenih strana u svrhu vođenja krivičnih istraga.

Ranije je, pozivajući se na „bezbednosne krugove“, nemački časopis Der Spiegel rekao da Švedska smatra da je nivo osetljivosti nalaza sopstvene sonde „previsok da bi ih podelio sa drugim zemljama“. Novinski portal Tagesschau, u vlasništvu nemačkog emitera ARD, takođe je u petak izvestio da su Nemačka, Švedska i Danska u početku želele da zajedno istraže incident, ali „to sada nije slučaj“.

Prema Tagesšauu, Danska se takođe na kraju usprotivila ideji o zajedničkoj istrazi. Sada će sve tri zemlje voditi svoje zasebne istrage, dodaje se. Švedska premijerka Magdalena Andersson demantovala je te izveštaje, međutim, dodajući da „radimo zajedno sa Nemačkom i Danskom na ovom pitanju“.

Ranije su sve tri zemlje odbile Rusiji da dozvole pristup istrazi, što je navelo Moskvu da pozove njihove ambasadore. Rusija je takođe rekla da neće priznati rezultate bilo koje istrage osim ako njenim stručnjacima ne bude dozvoljeno da učestvuju. Andersson je u ponedeljak rekao da Stokholm neće podeliti rezultate svoje istrage sa Moskvom.

Cevovodi Severni tok 1 i 2 su oštećeni i onesposobljeni nakon serije snažnih podvodnih eksplozija kod danskog ostrva Bornholm. Nijedna država koja vodi istragu o incidentu nije zvanično imenovala osumnjičene koji su mogli biti umešani u navodne napade na gasovode.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je nagovestio potencijalnog „korisnika“.

„Sada se tečni prirodni gas može naterati iz SAD u evropske zemlje u mnogo većem obimu“, rekao je on ranije ove nedelje. Američki državni sekretar Antoni Blinken nazvao je incidente „ogromnom šansom“ za Evropu „da jednom zauvek ukloni zavisnost od ruske energije“.