Podstaknuta makroekonomskim reformama, finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom, investiciona klima u Srbiji umereno je poboljšana poslednjih godina, a američki investitori generalno pozitivno gledaju na poslovanje u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta, prenosi Sputnik.
Uizveštajuo poslovnoj klimi kazuje se da je Srbija svoj 30-mesečni instrument za koordinaciju politike zamenila novim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom u decembru 2022. godine, koji obezbeđuje direktnu pomoć srpskom budžetu za pokrivanje visokih troškova uvoza energije.
Navodi se da stend-baj aranžman „umiruje izdavaoce državnih obveznica“, kao i da će Srbija verovatno imati koristi dobijanjem povoljnijih stopa nego što bi inače.
Kada je reč o investitorima iz SAD, u izveštaju se dodaje daamerički investitorigeneralno imaju jednake uslove i da mogu da iskoriste prednosti različitih programa dizajniranih da privuku direktne strane investicije.
Napominje se da ambasadaSADu Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a da srpski lideri reaguju na probleme ulaganja i podseća da su SAD i Srbija 2021. godine potpisale Sporazum o podsticanju investicija koji je omogućio garantnu šemu za kreditiranje banaka malim i srednjim preduzećima.
Dodaje se da je Vlada Srbije prepoznalaekonomski rasti otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i donela značajne reforme u Zakon o radu u vezi sa izdavanjem građevinskih dozvola, inspekcija, javnih nabavki i privatizacija.
Ističe se da su te reforme pomogle u poboljšanju poslovnog okruženja.
„Ako vlada ispuni obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi trebalo da nastave da rastu. Sektori koji imaju koristi uključuju poljoprivredu i poljoprivrednu preradu, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizaciju, zaštitu životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije, obnovljivu energiju, zdravstvenu zaštitu, rudarstvo i proizvodnju“, navodi se u izveštaju.
Stejt department jeobjavioi izveštaj o poslovnoj klimi na tzv.
Kosovu, u kojem se navodi da suspor sa Beogradom i korupcijaglavne prepreke za privlačenje investicija.
Ističu se i brojna strukturna pitanja koja ograničavaju potencijal tzv. Kosova da privuče dodatne strane direktne investicije, među kojima su ograničena regionalna i globalna ekonomsku integracija, političko mešanje u privredu i pravosuđe, nepouzdano snabdevanje energijom, korupcija i slaba vladavina prava, uključujući nedostatak sprovođenja ugovora.
Ukazuje se da se sposobnost prištinskih vlasti da održe rast značajno oslanja na međunarodnu finansijsku podršku.
„Tekući spor Kosova sa Srbijom i nedostatak formalnog priznanja od strane mnogih zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući Ujedinjene nacije, takođe ometa ulaganja i stvara prepreke za poslovanje“, navodi se u izveštaju za ovu godinu.
Navodi se da neke investitore, međutim, privlače mlada populacija tzv. Kosova, niski troškovi rada, blizina tržištu EU i prirodni resursi.
