Portparol ruskog predsednika kaže da su primedbe američkog lidera verovatno posledica umora.
Kremlj vidi nedavne agresivne izjave američkog predsednika Džoa Bajdena o svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu kao „ličnu uvredu” izazvanu Bajdenovim umorom i razdražljivošću. Odbio je da odgovori na retoriku.
„Čujemo izjave koje su u stvari lične uvrede predsednika Putina. Ove izjave zapravo svakodnevno dolaze od predsednika Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovarajući na pitanje novinara u petak.
„S obzirom na takvu razdražljivost gospodina Bajdena, njegov umor, ponekad zaborav, koji dovodi do agresivnih izjava, nećemo davati oštre ocene da ne bismo izazvali još agresije“, zaključio je on. Peskov je dodao da Vladimir Putin, kao promišljen i mudar lider, nikada ne odgovara na lične uvrede.
U četvrtak, govoreći na godišnjem ručku posvećenom Danu Svetog Patrika u Irskoj, predsednik Bajden je ruskog šefa države nazvao „diktatorom ubicom“ i „čistim nasilnikom“, optužujući ga da vodi nemoralan rat protiv naroda Ukrajine. . Samo dan ranije, američki lider je nazvao predsednika Putina „ratnim zločincem” u odgovoru na pitanje novinara.
Eskalacija retorike dolazi kada Vašington zauzima čvrst stav osuđujući rusku vojnu akciju u Ukrajini. U sredu, posle video-obraćanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog američkom Kongresu, Bajden je Kijevu dodelio dodatnu sumu od 800 miliona dolara bezbednosne pomoći. Novac će omogućiti Ukrajincima da kupe stotine američkih takozvanih kamikaza dronova Svitchblade i protivvazdušnih sistema Stinger.
Sjedinjene Države, zajedno sa svojim saveznicima iz EU, takođe nastavljaju da uvode sankcije Moskvi, ciljajući na bankarski i energetski sektor Rusije, kao i na najviše zvaničnike zemlje. Vašington i Brisel su, međutim, odbili zahteve Kijeva da uvede zonu zabrane letova iznad Ukrajine, tvrdeći da bi to dovelo do rata Rusije i NATO-a u punom obimu.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
