VAŠINGTON – Kako američki lideri i njihovi saveznici nameravaju da reaguju ako predsednik Vladimir Putin pokuša da eskalira svoj izlaz iz loše situacije na ukrajinskim ratištima, i ostvari nove pretnje aneksijom teritorije ili čak upotrebom nuklearnog oružja?
Barem za početak, pokušavajući da udvostruče istu taktiku koja je pomogla da se Rusija stavi u ćošak u Ukrajini, američki i evropski lideri su jasno stavili do znanja: više finansijskih kazni i međunarodne izolacije za Rusiju, više oružja i druge podrške Ukrajini, piše Aspšijejted pres.
To neće nužno biti lako. Bilo je dovoljno teško ubediti sve desetine saveznika da se drže sankcija i izolacije za Putina, i ubediti ambivalentnije zemlje da im se pridruže. Globalni finansijski i energetski poremećaji zbog ruskog rata u Ukrajini već obećavaju da će doći do zime težak za zemlje koje su zavisile od Rusije za svoje energetske potrebe.
I nema znakova da zvaničnici SAD ili NATO-a usklađuju Putinove obnovljene nuklearne pretnje sa istim nuklearnim napadom, što bi samo po sebi moglo podići rizik od eskalacije sukoba na nezamisliv nivo. Čak i ako bi Putin trebalo da reaguje na svoju nuklearnu pretnju, predsednik Džo Bajden i drugi ukazuju, bez detalja, na uzlaznu skalu pažljivo kalibriranih odgovora, zasnovanih na tome koliko daleko Rusija ide.
Za početak, „postaće više parija u svetu nego što su ikada bili“, rekao je Bajden za CBS „60 minuta“ neposredno uoči Putinovih novih ratnih mera i obnovljene nuklearne pretnje.
„Ono što oni urade će odrediti kakav će se odgovor desiti“, rekao je Bajden na nuklearnoj strani, dodajući da bi odgovori SAD u tom slučaju bili „posledični“.
„Ne verujem da bi Sjedinjene Države preduzele eskalacioni korak“ u slučaju jednokratne, ograničene nuklearne detonacije od strane Rusije koja ima za cilj da uplaši Ukrajinu i njene pristalice, rekla je Rouz Gotemoler, bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a i bivši američki državni podsekretar za kontrolu naoružanja. „Svakako, ne bi odgovorila nuklearnim oružjem.
Putin je ove nedelje obećao da će upotrebiti „sva raspoloživa sredstva“ da spreči bilo kakve izazove dok Rusija pokušava da po kratkom postupku preuzme više ukrajinske teritorije uprkos velikim gubicima na bojnom polju ukrajinskih snaga naoružanih NATO-om. U slučaju da je NATO promašio poentu, druga visoka ruska politička ličnost je sledećeg dana precizirala da uključuje nuklearno oružje. Putin je takođe mobilisao ruske borce da se uključe u sedmomesečnu invaziju na Ukrajinu i najavio glasanje u delovima Ukrajine za koje Zapad kaže da imaju za cilj da obezbede političko pokriće za ilegalnu apsorpciju tih regiona u sastav Rusije.
Zvaničnici SAD i Evropske unije kažu da su u pripremi nove sankcije kao odgovor na najnovije Putinove poteze.
„Rusija, njeno političko rukovodstvo i svi oni koji su uključeni u organizovanje ovih ‘referenduma’, kao i u druga kršenja međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava u Ukrajini, biće pozvani na odgovornost“, obećao je ove nedelje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.
Ali političke deklaracije su lak deo. Nejasno je o kojoj vrsti mera se može dogovoriti, jer finansijske kazne Rusiji takođe sve više nanose bol drugim evropskim ekonomijama koje su opterećene visokim cenama struje i prirodnog gasa i spiralnom inflacijom. Mađarska je pružila otpor sankcijama koje bi mogle da utiču na njene isporuke iz Rusije, ali nije sama u oklevanju.
Nove sankcije mogu doći tek nakon mnogo debata i kršenja ruku među 27 zemalja članica EU u narednim nedeljama, verovatno tek nakon što Rusija održi svoje referendume.
Poslednja runda sankcija zbog ruske invazije na Ukrajinu najavljena je 4. maja, ali je dogovorena tek četiri nedelje kasnije, pošto je zabrinutost oko nafte podelila zemlje članice. Umesto novog seta sankcija, u julu je zapečaćen paket „održavanja i usklađivanja“, uglavnom da bi se zatvorile rupe u već dogovorenim merama.
Pod pritiskom novinara u Njujorku za detalje o tome šta bi moglo da dođe, Borel je rekao da će sankcije biti usmerene na „nove oblasti ruske ekonomije, posebno — ako mogu da budem malo konkretniji — one tehnološke“.
Ursula fon der Lajen, koja je na čelu izvršnog ogranka EU – Evropske komisije – koja je bila odgovorna za izradu većine sankcija, takođe je delovala odlučno, ali jedva da je bila spremnija.
„Spremni smo da nametnemo dalje ekonomske troškove Rusiji i pojedincima i entitetima unutar i izvan Rusije koji podržavaju (rat), politički ili ekonomski. Osim toga, predložićemo dodatne kontrole izvoza civilne tehnologije dok Rusija prelazi na punu ratnu ekonomiju“, rekla je ona za CNN.
Osim ekonomskih sankcija, EU je od februarske invazije Rusije na Ukrajinu uvela zamrzavanje sredstava i zabranu putovanja za više od 1.200 Rusa, uključujući Putina, ruskog ministra spoljnih poslova i druge visoke zvaničnike.
U vojnom smislu, generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je ovog meseca da NATO radi sa odbrambenom industrijom na istraživanju načina da se poveća proizvodnja oružja kako bi se bolje zadovoljile potrebe Ukrajine i popunili arsenali saveznika koji obezbeđuju oružje i odbrambene sisteme.
„Videli smo da je tokom COVID krize industrija mogla da poveća proizvodnju vakcina i sada moramo da imamo, u izvesnoj meri, isti pristup: da brzo povećamo proizvodnju oružja i municije“, rekao je za Asošijeted pres.
SAD kao pitanje politike zadržavaju dvosmislenost o tome kako bi odgovorile na bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja u sukobu. Takva upotreba bi vratila svet u nuklearni rat po prvi put od kada su SAD bacile bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, i rizikovala eskalaciju u razmerama kakve svet nikada nije video.
Međutim, javni komentari američkih zvaničnika o ovom pitanju ovog meseca su u skladu sa očekivanjima stručnjaka za oružje da će odgovor Vašingtona biti postepen na osnovu težine ruske nuklearne upotrebe. Jednokratna i relativno ograničena ruska nuklearna upotreba produbila bi međunarodnu izolaciju Rusije, ali ne mora nužno da izazove neposrednu nuklearnu upotrebu na Zapadu u naturi.
Teško je zamisliti da bi Putin pokrenuo bilo kakav centralni strateški nuklearni napad na Sjedinjene Države ili njihove saveznike u NATO-u, što bi značilo „samoubistvo“, rekao je Gotemoler, bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a.
Umesto toga, Gotemoler opisuje scenario Putinovog izvođenja jednog demonstracionog udara iznad Crnog mora ili protiv ukrajinskog vojnog cilja, u nadi da će pojačati pritisak na ukrajinsku vladu zapadnih saveznika da kapitulira.
Na međunarodnom planu, „postojao bi veoma čvrst odgovor koji bi… značio, ponovo udvostručavanje napora da se pomogne Ukrajincima“, i „takođe u smislu ogromne osude u međunarodnoj zajednici“, rekla je ona.
Ta osuda bi sigurno privukla zemlje koje su do sada odbijale da raskinu sa Rusijom ili prestanu da posluju sa njom, uključujući Kinu, Indiju i zemlje globalnog juga, rekla je ona.
Za Putina bi stvarna nuklearna upotreba odustala od svih prednosti jednostavnog ugrožavanja i nagomilala bi neopisive rizike za Putina nakon toga, rekao je Lorens Fridman, profesor emeritus ratnih studija na Kings koledžu u Londonu.
„Kinezi i Indijci i drugi koji nisu bili obeleženi u svojoj osudi Rusije… morali bi da govore. Poslednja stvar koju žele je da se napravi presedan nuklearne upotrebe“, rekao je Fridman.
„Tako da mislim da možemo prilično lako da se uplašimo retorikom koju koristi. Ali mislim da je najbolje prepoznati da on ima svrhu, koja funkcioniše, da zaustavi direktnu intervenciju Zapada“, rekao je on. „Da biste počeli da koristite nuklearno oružje protiv Zapada, morate očekivati“ barem rizik „da se nuklearno oružje vrati u vašem pravcu“.
