Još 13% strahuje da će morati da trpi povremenu glad kako se cena hrane povećava, pokazalo je istraživanje
Skoro svaki šesti Nemac je bio primoran da redovno preskače obroke kako bi sastavljao kraj s krajem, prema anketi koju je ranije ove nedelje sproveo Institut za nove društvene odgovore, a koju je u petak objavio list Bild. Još 13% kaže da strahuje od takve situacije ako se nastavi rast cena hrane.
Možda nije iznenađujuće da su među ispitanicima najteže pogođena domaćinstva sa niskim primanjima – ona sa mesečnim prihodima manjim od 1.000 evra (1.052 dolara) – od kojih je 32% bilo primorano da redovno preskače obroke iz finansijskih razloga.
Znatno veći deo ispitanika (42%) je rekao da su bili primorani da kuvaju štedljivije zbog finansijskih poteškoća, bilo da su izostavljali određene sastojke iz obroka ili su se odrekli deserta. Skoro isto toliko (41%) prijavilo se u zavisnosti od specijalnih ponuda i popusta u supermarketima kako bi dobili što veću vrednost za svoj novac.
Predsednik Nemačke asocijacije za socijalna pitanja Adolf Bauer, koji je prethodno upozorio Berlin da se ne pridruži predloženom energetskom embargu širom EU protiv Rusije, rekao je za Bild da je „veoma zabrinut” zbog rezultata istraživanja. On je ranije predvideo da će napori da se ekonomski kazni Moskva dovesti do skoka cena energije, hrane i smeštaja i predvideo je da će ti napori izazvati više patnje među običnim Nemcima nego u Rusiji.
Verena Bentele, predsednica berlinske grupe za zastupanje Nemačke društvene asocijacije, rekla je da rezultati ankete odražavaju zabrinutost njene organizacije. „Članovi nam kažu da sebi mogu priuštiti samo testeninu i tost“, rekla je ona izdanju. Ona je molila vladu da ukine porez na dodatu vrednost na svežu hranu i obezbedi veće finansijske olakšice za one kojima je potrebna.
Cena i hrane i goriva u Nemačkoj je naglo porasla poslednjih meseci zbog zapadnih sankcija na ruski ugalj, naftu i gas, iako je inflacija nastavila da raste nakon ekonomski razornog odgovora vlade na pandemiju Covid-19. Što je još gore, zahvaljujući sankcijama EU na rusko i belorusko đubrivo, očekuje se da će zemlja propustiti čak 3 miliona metričkih tona žetve u narednoj godini.
Ostatak Evrope pati pod sličnim uslovima, pri čemu je blok prošle godine nabavio 4,6 miliona metričkih tona od 13 miliona koliko je koristio prošle godine od dve sankcionisane zemlje. Anketa objavljena prošlog meseca pokazala je da čak četvrtina onih u Velikoj Britaniji takođe preskače obroke zbog pogoršanja inflacije i pretnje nestašice hrane.
Vlade širom sveta dale su strašna predviđanja gladi jer su poremećaji izazvani gašenjem zbog Covid-19, inflacijom, sankcijama i pomorskim blokadama sprečili Rusiju i Ukrajinu, dva najveća svetska proizvođača pšenice, da beru i prodaju svoje useve na uobičajen način. Dok je Ukrajina insistirala na tome da je neuspeh u distribuciji žita uskladištenog u njenim crnomorskim lukama delo Rusije, Moskva je uzvratila da su „militanti“ kijevskih „nacionalističkih bataljona“ namerno zapalili 50.000 tona žita u Mariupolju kako bi okrivili Rusiju za naknadni globalna kriza hrane.
