Prema novoj studiji stručnjaka sa Rogel centra za rak Univerziteta u Mičigenu, neki pacijenti sa rakom orofarinksa mogu se kvalifikovati za manje tretmane zračenjem. Ovo bi moglo pomoći mnogim pacijentima da se brže vrate svom normalnom životu.
Rak orofarinksa je istorijski bio povezan sa pušenjem i upotrebom alkohola, ali sada je većina slučajeva dijagnostikovanih u Sjedinjenim Državama uzrokovana humanim papiloma virusom (HPV). HPV+ rak orofarinksa je prepoznat kao biološki različit od HPV-negativnog karcinoma, sa boljom prognozom.
Standardni tretman za rak orofarinksa uključuje sedam nedelja dnevnog zračenja — ukupno 35 tretmana koji se daju tokom pet dana nedeljno — koji se daju uz hemoterapiju, koja izaziva neželjene efekte kao što su bol, otežano gutanje, suva usta i gubitak ukusa.
Međutim, većina pacijenata sa HPV+ karcinomom orofarinksa može se izlečiti hemoradijacijom i imaju tendenciju da budu mlađi i zdraviji u poređenju sa onima sa HPV-negativnim karcinomom orofarinksa. Prema studiji? To znači da tim pacijentima možda neće biti potrebna standardna količina lečenja i rizikuju da budu ostavljeni sa dugotrajnom toksičnošću zbog lečenja.
„Pošto većina pacijenata sa HPV+ karcinomom orofarinksa reaguje veoma dobro na lečenje i biće izlečeni, postoji značajan interes za minimiziranje količine terapije koju primaju kako bi se smanjile kratkoročne nuspojave i smanjio rizik od dugoročnih komplikacija“, rekao je Semjuel. Regan, MD, lekar radijacione onkologije u U-M Health.
„U ovoj studiji smo pretpostavili da pacijenti koji imaju rani odgovor na lečenje imaju povoljniju bolest koja reaguje na zračenje, pa bi stoga mogli prestati ranije i primati manje hemoradijacije. Pacijenti koji nisu brzo reagovali i dalje su dobili standardni tretman kako bismo osigurali da ne ugrozimo šansu da izlečimo njihov rak“, dodaje Mišel Mierzva, MD, primarni istraživač studije i vanredni profesor radijacione onkologije u U-M Health.
Stručnjaci su otkrili da su pacijenti koji su primali deeskalirani tretman imali značajno manji gubitak težine nakon tretmana, ređe im je bila potrebna sonda za hranjenje i da su imali manje pogoršanja simptoma ili manje teške simptome. Studija je pokazala da je deeskalirana hemoradiacija izvodljiva za neke pacijente i da su stope recidiva kod pacijenata lečenih u ispitivanju slične onima koje su već zabeležene u Michigan Medicine.
Iako će biti potrebna dodatna istraživanja o lečenju, Regan kaže da deeskalirani tretmani mogu značajno promeniti kvalitet života pacijenata. Mierzva dodaje da su potrebne dalje studije kako bi se potvrdili dugoročni rezultati kod ovih pacijenata.
„Sigurno smanjenje količine potrebne hemoradijacije znači da pacijenti mogu bolje tolerisati lečenje i da se mogu ranije vratiti svom normalnom životu, a da rizik od povratka raka bude nizak“, rekao je Regan.
