Nedavna smanjenja emisija sitnih čestica, glavnog uzroka globalnog zagađenja vazduha, dovela su do više toplote u klimatskom sistemu Zemlje. Ovo je prikazano u novoj međunarodnoj studiji koju je vodio CICERO i objavljenoj u Communications Earth & Environment.
Satelitska merenja jasno pokazuju da više toplote ulazi u Zemljinu atmosferu od sunca u poređenju sa količinom zemaljske energije koja beži u svemir. Ova takozvana neravnoteža Zemljine energije dovodi do akumulacije toplote i zagrevanja Zemljine površine.
Dobro je poznato da su ljudske emisije CO 2 i drugih gasova staklene bašte glavni uzrok globalnog zagrevanja poslednjih decenija i da su emisije čestica maskirale deo ovog zagrevanja. Većina čestica, posebno sulfata, reflektuje sunčevu svetlost i stoga deluje na hlađenje planete. U poslednjih nekoliko decenija, međutim, ovaj efekat hlađenja se preokrenuo i sada doprinosi zagrevanju usled opsežnih mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u mnogim regionima širom sveta.
U studiji, istraživači su izvršili simulacije koristeći najnoviju generaciju globalnih klimatskih modela i uporedili svoje rezultate sa satelitskim merenjima trenda Zemljine energetske neravnoteže tokom perioda 2001–2019.
Autori su otkrili da je potrebno uzeti u obzir nedavna smanjenja emisija čestica koje je napravio čovek kako bi modeli razumno odgovarali satelitskim merenjima (vidi sliku iznad; crna naspram narandžasta linija). Kada su autori pretpostavili da se emisije čestica nisu menjale tokom vremenskog perioda (zelena linija), simulirano zagrevanje Zemlje je značajno smanjeno.
„Naša studija koristi nove modele i zapažanja kako bi objasnila zašto se Zemljina energetska neravnoteža toliko povećava. Ovo je od najveće važnosti jer je bilo mnogo debata o tome šta uzrokuje uočeno udvostručenje neravnoteže, što je ono što pokreće globalni zagrevanje, porast nivoa mora, ekstremni vremenski događaji, otapanje snega i leda i drugi aspekti klimatskih promena“, objašnjava viši istraživač u CICERO Centru za međunarodno istraživanje klime, Øivind Hodnebrog, koji je glavni autor studije.
„Naša studija naglašava važnost kontinuiranog satelitskog merenja energetskog budžeta Zemlje“, kaže viši tehnolog u NASA-i, Norman Loeb, koji je koautor studije.
Zagađenje vazduha je veliki zdravstveni problem koji uzrokuje milione viška smrtnih slučajeva širom sveta, i važno je očistiti vazduh. Ipak, poboljšanje kvaliteta vazduha ima svoju cenu. Prilikom uklanjanja emisije reflektujućih čestica, čestice i njihov efekat hlađenja nestaju u roku od nekoliko dana. Međutim, u slučaju CO 2 i drugih dugotrajnih gasova staklene bašte, zagrevajući gasovi ostaju u atmosferi vekovima nakon što su emitovani.
Drugi koautor studije, direktor istraživanja Gunar Mihre u CICERO-u, kaže da je „dodatni efekat zagrevanja koji dolazi od uklanjanja rashladnih čestica nešto što su istraživači očekivali da će se desiti dugo vremena, i da to ne predstavlja iznenađenje smisla, ali sada imamo dokaze, takođe, snažan uticaj koji je smanjenje emisije čestica imalo na povećanje energetskog disbalansa Zemlje u poslednje dve decenije je otvorilo oči.
Hodnebrog kaže: „Nastavak smanjenja emisija čestica može dovesti do ubrzanog zagrevanja površinske temperature već u ovoj deceniji.“
