Društvena organizacija primata je fleksibilnija nego što se ranije pretpostavljalo. Prema novoj studiji koju je vodio Univerzitet u Cirihu, prvi primati su verovatno živeli u parovima, dok je samo oko 15 odsto jedinki bilo usamljeno.
Za primate – a to uključuje i ljude – se smatra da su veoma društvene životinje. Mnoge vrste majmuna i majmuna žive u grupama. Nasuprot tome, za lemure i druge strepsirrine, koje se često kolokvijalno nazivaju primatima sa „mokrim nosom“, dugo se verovalo da su usamljena bića, a često se sugerisalo da su se drugi oblici društvene organizacije razvili kasnije. Prethodne studije su stoga pokušavale da objasne kako i kada je evoluirao život u paru kod primata.
Novija istraživanja, međutim, pokazuju da mnoge noćne strepsirrine, koje je teže istražiti, zapravo nisu usamljene, već žive u parovima mužjaka i ženki. Ali šta to znači za oblike društvene organizacije predaka svih primata? I zašto neke vrste majmuna žive u grupama, dok druge žive u paru ili usamljeno?
Istraživači sa univerziteta u Cirihu i Strazburu sada su ispitali ova pitanja. Za njihovu studiju, Šarlot Olivije sa Pluridisciplinarnog instituta Hubert Kurijen prikupila je detaljne informacije o sastavu društvenih jedinica u populacijama primata u divljini. Tokom nekoliko godina, istraživači su izgradili detaljnu bazu podataka, koja je pokrivala skoro 500 populacija od preko 200 vrsta primata, iz primarnih terenskih studija. Rad je objavljen u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka.
Više od polovine vrsta primata evidentiranih u bazi podataka ima više od jednog oblika društvene organizacije.
„Najčešća društvena organizacija bile su grupe u kojima je više ženki i više mužjaka živelo zajedno, na primer šimpanze ili makaki, praćene grupama sa samo jednim mužjakom i više ženki — kao što su gorile ili languri“, kaže poslednji autor Adrijan Džegi iz Univerzitet u Cirihu. „Ali jedna četvrtina svih vrsta živela je u parovima.“
Uzimajući u obzir nekoliko socioekoloških i životnih varijabli kao što su veličina tela, ishrana ili stanište, istraživači su izračunali verovatnoću različitih oblika društvene organizacije, uključujući i naše pretke koji su živeli pre nekih 70 miliona godina. Proračuni su zasnovani na složenim statističkim modelima koje je razvio Jordan Martin na Institutu za evolucionu medicinu UZH.
Da bi rekonstruisali stanje predaka primata, istraživači su se oslanjali na fosile, koji su pokazali da su primati predaka bili relativno malog tela i arborealni – faktori koji su u snažnoj korelaciji sa životom u paru.
„Naš model pokazuje da je društvena organizacija predaka primata bila promenljiva i da je život u paru bio daleko najverovatniji oblik“, kaže Martin. Samo oko 15 odsto naših predaka je bilo samci, dodaje on. „Život u većim grupama je stoga evoluirao tek kasnije u istoriji primata.“
Drugim rečima, društvena struktura ranih primata je verovatno bila sličnija onoj današnjih ljudi nego što se ranije pretpostavljalo. „Mnogi, ali nikako svi mi, živimo u parovima, a istovremeno smo i deo proširenih porodica i većih grupa i društava“, kaže Džegi. Međutim, život u paru među ranim primatima nije bio jednak seksualnoj monogamiji ili kooperativnoj brizi o novorođenčadi, dodaje on.
„Verovatnije je da će se određena ženka i određeni mužjak viđati zajedno većinu vremena i da dele isti dom i mesto za spavanje, što im je više odgovaralo od usamljenog života“, objašnjava poslednji autor Karsten Šradin iz Strazbura. To im je omogućilo da se odbiju od konkurencije ili da se međusobno zagreju, na primer.